Ратник

28 РАТНИК

да пионирским и инжињерским јединицама уопште требају тако исто запреге и возови за њихов материјал као артиљерији за извлачење својих оруђа (фон Безелер). Под таквим условима о некој примењеној, потпуној настави, 0 настави на разноврсноме шерену није могло бити ни речи.

Старешински кадар. — У погледу спреме, рекрутовања и добијања старешинског кадра, сем једне подофицирске школе, инжињерија није имала никаквих других специјалних стручних школа: ни за ниже ни за више техничко образовање, ни примењених ни практичних курсева; ништа. За официре све образовање давала је Војна Академија, школа за све родове оружја, у којој преовлађује војна настава, а од техничке наставе предају се само основи фортификације и енциклопедија технике. Према томе, у погледу научне спреме између једног инжињерског, коњичког и пешадијског официра не постоји никаква разлика. Сва је разлика у униформи. Очекивало се на сваки начин да недостатак школске спреме допуни трупа. Међутим трупа то не може да надокнади. У њој је други задатак и рад, у њу официр има да дође готов, спреман: да примењује она знања која већ има; да другог, дакле, учи. Трупа, као што смо видели, и сама је оскудевала у свачему. Нити је имала «средстава, нити израђених прописа и правила за наставу, нити полигона, нити уређених и снабдевених учионица, нити, најзад, спремних наставника. На чему, чиме.и где онда официр у трупи да допуни овако своје непотпуно и скучено образовање са којим изиђе из школе» — На тај начин и дошло се до ове аномалије: на једној страни трупа, која још нема својих прописа и правила за извођење наставе, на другој официри без потребне стручне техничке спреме, који од трупе очекују да надокнаде своју оскудну техничку спрему, а трупа од њих да буде ојачана и поткрепљена! То је наша инжињерија до ратова и после ратова.

Додајте томе, да би слика била потпунија, још и ово. Противно ранијим обичајима и традицијама Војне Академије, у току последње три деценије у Војној Академији није поклоњена довољна пажња одабирању питомаца и подели на родове оружја. Раније за инжињерију су одређивани већином питомци јаче интелигенције. У последње време, утицајем, с једне стране, разних заблуда и мода у мишљењу а, с друге стране, материјалистичког доба у коме живимо, тај је обичај био напуштен. Сваки је избор за официре у инжињерију био напуштен. У инжињерске официре ишли су последњи и предпоследњи питомци у класи, а често и они који су „понављали разреде“, који су због неуспеха у настави отпуштени из Академије! У недостатку и таквих кандидата, за официре у инжињерији про-