Ратник

ИНЖИЊЕРИЈА 29

извођени су и подофицири из трупе и подофицирске школе, без икаквог претходног курса или какве специјалне обуке!

Од инжињерских официра слабо је ко слат у стране школе ради проширења свога иначе скученога и сиромашног техничког знања и спреме. Ако је ко и послат, а слато их је неколико у Русију, одмах су, као намерно, повлачени из трупе, произвођени за „техничке“ и употребљивани за разне грађевинске и административне послове. Трупа је опет остављана сама себи. ој није требало техничке спреме, њој уопште нису били потребни официри са вишим техничким образовањем. Техничко знање које је било потребно трупи она је требала да добије, да јој падне од некуд као с неба, а не да сеу њу пренесе, рашири и у њој брижљиво негује. Инжињерски офи– цири у трупи, представници једне техничке трупе, нису требали и сами да буду технички образовани! Техничким пословима, техничком наставом они су требали и могли да управљају. и руководе и без техничког образовања!

Откоманде инжињерских официра на страну, службе код. страних војсака, да би видели како раде и шта имају од нас напреднији и старији народи и војске и отуда то пренели, код нас, није било. Пеколико официра код руске војске, то је све.

Не памти се, даље, у инжињерији да је икада и један инжињерски официр био послат на каква већа вежбања инж. трупа страних војсака, на какве маневре, и т. сл. да тамо, на овим војничким изложбама, види што се може видети, шта и чиме која војска располаже, какве користи шта доноси, а све у циљу развића и напретка свога рода оружја. Све је тонекако сматрано као непотребно за једну младу војску, за. један технички род оружја у земљи са слабом индустријом. Моћ примера, угледа, експеримента и очигледне наставе у опште овде је потпуно заборављена. Заборављено је и то, да онај који не зна за боље, бољем не може ни тежити: нема идеала, нема циља, нема подстака ка бољем и савршенијем. Зар би они који нису видели дела великих мајстора: Рафаела, Михел, Анџела, Мурила и др. икада могли тежити нечем бољем. и савршенијемг Зар би они могли радити на своме усавршавању и тежити да им се приближе, даду дела истога савршенства2 Таленти и величине првог реда, у тежњи ка своме савршенству, иду по целом свету од галерије до галерије, од музеја до музеја, да себе само усаврше, да нађу за себе поуке и своју спрему обогате. Нама ништа шо не шреба; ми смо савршени и прелазимо преко свега тога !

Ни на пољу фортификације, знању потребном, као што. се зна, и осталим родовима оружја а не само инжињерији, није ништа боље рађено. Ни ту нисмо имали никакво стално.