Ратник

150 РАТНИК и +

црпи из богатог. извора скупљених ратних искустава. Разна мишљења морају се изравнати. Као основ за рекрутску. обуку могу послужити само они принципи борбе, који излазе из целокупног ратног искуства. Према томе и званично издање: „Рекрутска обука за пешадијске трупе“ знатно ће одступити од горе поменутог нацрта, који сам писац означује као приватан рад.

При разради грађе за ово дело писац је пошао са становишта, да се код данашњега замршеног начина борбе мора превенствено имати у виду одбрана, баш због тога да би се што више ојачала мисао за напад. Само на основу већ стеченог јасног схватања о значају савременога распореда по дубини код одбране, може се повољно решити нарочито проблем доцнијега улагања помоћног оружја у нападу. Даље писац поставља начелно мишлење, да би свакој пешадијској чети у борби увек требало доделити један вод тешких митраљеза и да би четворо-запрежни митраљески вод требало развити у тешку митраљеску батерију од по четири тешка митраљеза.

„Одбрану“ затим писац расправља на основу двеју главних мисли: ватреи покрета, — а „напад“ на основу трију мисли: употреба снаге, заштита ватре и завршно учешће помоћног оружја. У даљем току изводе се ммсли о готовости за напад, о борбеним ширинама, као и о саставу здружених родова. Овде писац — према фактичном току развоја у борби — почиње са дивизијом, а свршава са групом. Због тога се препоручује, да се код читања ове књи:е о случајима здружених акција почиње увек са најближим јачим здруженим родом. Даље говори се о помицању напада све до јуришног одстојања, о самоме јуришу и о васпостављању построја по дубини после напада. За млађе војсковође, који су тек у рату постављени, има неколико упустава за постављање борбених задатака. Најзад се претреса сузбијање тенкова и ниско летећих авиона, као и обука за рововску војну.

У излагању грађе 1 дела писац је пошао од основне мисли, да у формалном погледу сваки здружени род мора све, што се њега тиче, наћи прикупљено концентрисано како за збијени, тако и за разређени поредак.

Пада у очи, да писац не говори ништа о гоњењу и о повлачењу. Он вели, да по његовом мишљењу није то случајно, што се о тим тачкама у немачком правилу од 1906. год., у швајцарском од 1908. год. и у аустријском од 1911. год., говори тек уопште. Код гоњења непријатеља постоји само једна мисао: „Напред!“, а та мисао треба да и сама собом лежи на срцу пешадији. Кад се повлачење врши по