Ратник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 171, у војсци и положе прописан испит. Кандидати из грађанства морају пре ступања у академију одслужити годину дана у трупи (за ову годину смањено на три месеца). Курс у академији траје две године. Питомци се унапређују по свршетку академије у чин поручника. — Да би се могло утврдити, какво ратно наоружање треба прописати за пешадију, расписан је стечај за подношење пројекта, на којем могу учествовати официри и подофицири.

Румунија. Одређена комисија предложила је Врховном Ратном Савету нов закон о војној обавези, који предвиђа двогодишњи рок у сталном кадру за све родове и струке. Ослобођавање из ма ког разлога укинуто је исто као и скраћен ђачки рок. Ђаци служе у циљу да постану резервни официри. Укупна је обавеза 25 година: 2 године у сталном кадру, 10 у резерви 1. линије, 8 година у резерви 2. линије и 5 година у милицији. Годишњи контигенат износи 140.000 људи.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Поред политичких вести забележено је постављање начелника Главног Ђенералштаба и начелника оделења Главног Ђенералштаба.

Библиографија. — Тепепје СојопеПо АсћШе Козтин, Џпо де; мин Сопгад уоп Нофепаогт.

КојолеПо Ерппеде Воссасја, Редавов а паге.

/оНдег, Вабаона де! Рлауе Е

УОЈЕМУКЕ ВОЗНТЕРУ, БР. 2—3, 1921. год.

___Ђ-штабни капетан Јос. Кропач, Наполеон. Свечано предавање, одржано 4. маја 1921. год. у Војној Академији у Храницама, приликом стогодишњице смрти Наполеона.

Пуковник Карел Вагнер, Лавов и Марна. Неколико расматрања о почетним операцијама у светскоме рату.

Ђ-штабни мајор Емил Фиала, Задатци коњице у будућим ратовима. Користећи се француским „правилом о употреби коњице у битци“ од маја 1918. год., излаже писац у концизном облику, које ће улоге имати коњица у будућим ратовима. Каже са поменутим правилом: коњица треба да је способна за борбу пешке у садејству са својом артиљеријом, користећи се свима својима садањим средствима; поред тога спадау њен задатак и борба на коњима и то, против коњице која такву борбу прима или тражи, против изненађене или деморалисане пешадије и против артиљерије која се може изненадити у кретању или на положају нападом са бока или леђа. Своја излагања закључује аутор интересантним сравњивањем предратног наоружања француске коњице са садањим.

Ђ-штабни мајор Рудолф Ханак, Је ли могућан коњички