Ратник

ФРАНЦУСКО ПРИВРЕМЕНО ПРАВИЛО р:

— заповестима;

— извештајима и рапортима вишим старешинама, како периодичним тако и у свима потребним моментима;

— обавештењима која старији шаљу потчињеним или их међу собом измењују потчињене јединице;

— непосредним међусобним додиром команданата, те да се осигура она интимна сарадња и узајамна помоћ, која се не може добити само изменом писаних докумената.“

„Обавештења се добијају:

— одржачима веза.

— личним осматрањем команданата или нарочитих осматрача.

„Најзад, веза захтева задовољавајуће функционисање средстава за принос:“

Нарочитим упутом треба усталити сва средства и њихову употребу, а која се дају јединицама за везу, обавешта. вање и принос. Ту спада: телефон, телеграф обичан и без жица, авиони, балони, сигнализација, ордонанси, голубови, пси итд.

Исто тако и веза између пешадије и артиљерије захтева нарочити упут.

Одељак о редакцији заповести не даје ништа нарочито ново:

„Командант устаљује циљ који, треба да се постигне, пошчињеном се оставља избор средстава под обавезом да постигне одређени циљ.“

Потом се нарочито истиче потреба да заповест „пре свега потпуно јасно изрази шта командант жели да постигне и какав је задатак поверен онима који су заповест добили.“ Дакле, идеја маневра.

Даље се напомиње да заповест, свакој јединици ма које величине, треба да садржи „све што је њој потребно и ништа више,“

„Овај метод командовања неопходан је зато, да би иницијатива потчињених могла да оствари командантову вољу и у оним честим борбеним приликама кад он губи сваки директан утицај на ангажоване делове.“

При одређивању циља треба нарочито водити рачуна о томе да се он може и постићи, т.ј. да буде у сагласности са средствима која имамо.

Кад је циљ овако одређен, онда ваља непоколебљиво ићи његовом остварењу и држати управу борбом у својим рукама у колико год је то могућно.