Ратник

ФРАНЦУСКО ПРИВРЕМЕНО ПРАВИЛО 27

решине, јединице су биле бројно потпуније па и мање изну„рене. Војници су им веровали и слепо следовали, и ако многи нису схватали куд их водимо.

Целокупна мирнодопска спрема неће бити у стању да отклони ове изузетке, али она може да их сведе на минимум.

Не сме се никада. штедити, кад је у питању подизање моралне и интелектуалне спреме код старешине, но од њега треба тражити да и он сам о томе мисли и на томе непрекидно ради, али на правом месту и „преко свега да има каракшера“.

На завршетку нарочито издвајам и истичем оне, који ће у рату командовати јединицама, у којима су заступљени сви родови војске и сва борбена срества. Погрешке су недопуштене, како у њихову спремању тако и у њиховој оцени, те се никоме ни у мирно доба не сме поверити један тако висок положај, пре но што се има позитивно уверење, да је ону свему способан да прими све дужности и одговорности са њиме скопчане.

(Свршиће се)

Милан Ж. Миловановић, ђенералштабни пуковник.