Ратник

ЗАУЗЕЋЕ БЕОГРАДА 1915. ГОДИНЕ ЛАА

— Податци аустро-угарског ђенералштаба. Општа ратна ситуација.

После протеривања из Србије у децембру 1914 године, остаци разбијених аустро-угарских трупа на југо-источном делу аустро-немачког источног фронта држали су се одбране. Тек при крају лета 1915 год., када су Руси претрпели неуспех и били бачени дубоко у унутрашњост своје земље, АустроНемци су успели да знатно скрате свој источни фронт и да ослободе добар део својих трупа ради поновног предузимања офанзиве противу Србије. Извршење ове офанзиве омогућила је Бугарска, која је такође окренула мач противу Србије, "уперив јој га у леђа.

Одређене трупе за упад у Србију биле су прикупљене у септембру 1915 год. у јужној Угарској у Славонији. Ове су трупе образовале армијску групу, под командом Фон Макензена, коме је још од битке код Герлица била поверена команда над аустро-угарским трупама. Фон Макензен је за офанзиву противу Србије имао на расположењу:

а) Новоформирану аустро-угарску 3. армију, под командом ђенерала Кевеша, која се састојала из устро-угарског МШ и ХЛХ корпуса и немачког ХХП резервног корпуса.

6) У јужној Угарској (Банату) немачку 11. армију под командом ђенерала фон Галвица, која се састојала из Ш армијског и ЈУ и Х резервног немачког корпуса. Доцније у састав ове армије ушла је и једна самостална немачка пешадијска дивизија.

в) Једну бугарску армију (4 пешад. дивизије), која се концентрисала према старој српско-бугарској граници.

Ђенерал-фелдмаршал фон Макензен добио је задатак да српску војску одсудно потуче, да успостави сувоземну везу између Угарске и Бугарске и да ту везу осигура. У циљу постигнућа овог задатка, одлучио се да изврши упад у Србију са севера, преко Саве и Дунава. Пошто су Сава и Дунав врло јаке природне баријере, које се могу лако бранити, то је било потребно не само да се прелаз изврши из-