Ратник

ЗАУЗЕЋЕ БЕОГРАДА 1915 Гг. 47

тлавне снаге (УП и ХХП резеревни корпус, укупно 5 пешад. дивизија) форсира Дунав и Саву и достигне линију: Петлово Брдо (К 208) код Кнежевца—Авала (К 565) — В. Камен„Липовица—Ритопек. Даље, армијској команди наређено је да припреми и што пре намести један мост код Београда, који би могао послужити за прелаз свију родова оружја, а сем тога да постави још један прелаз код острова Велике Циганлије.

__ Саопштење о времену прелаза одложено је за доцније. Аустријској команди само је авизирано, да ће операција по свој прилици отпочети 5. или 6. октобра.

Природне околности за прелаз Дунава и Саве код Београда биле су врло неповољне. Јер, поред велике ширине Дунава и Саве, и сам терен својом конфигурацијом олакшава одбрану а отежава прелаз.

На одређеном делу за прелаз Дунав је на најужем месту широк око 600 м., Сава 300—500 м. Висови на јужној обали: Баново брдо—Топчидерско брдо—В. Врачар—Милићево брдо потпуно надвишавају северну обалу, и са њих се може не само пратити сваки покрет на другој обали, већ и ватром, нарочито артиљериском, копромитовати сваки покушај прелаза.

Сама српска обала, почев од порушеног жељезничког моста на Сави па низ воду, прилично је стрма. При томе дуж Калимегдана, пружају се високи градски зидови који допиру скоро до саме воде. Подножјем ових зидова, и даље низводно од Калимегдана дуж обале, води жељезнички насип, који изгледа као да је нарочито подигнут за одбрану. Обала почев од Калимегдана па низ воду равнија је и местимично врло баровита а у свом источном делу обрасла шибљем. Западно од Кланице налазио се врбак. Од самог жељезничког насипа почињале су варошке куће, са чијих се прозора насип могао ставити под ватру из непосредне близине.

Па исамо земљиште на северној страни Саве и Дунава није било ниу колико угодно за прелаз. На северној страни Саве у своје време била је произведена поплава ради појачања препреке противу српског наступања. Додуше почело се радити на исушивању и одвођењу воде, али се у томе није много успело због општег водостања Дунава и Саве.

"На северној страни Дунава земљиште је потпуно отворено, местимично мочарно, са изузетком једног уског појаса ниже финансијске стражаре Уј Борча. Такође и Ратно острово, слабо обрасло и потпуно равно, пружа мало заклона. Напротив, острова Червенка и Кожара обрасла су густим врбаком, тако да је на њима било могуће померати трупе привремено. Али ипак ни ова острова нису давала никаква заклона про-