Ратник

54 РАТНИК

је искључен. Савлађивање и једне и друге био је задатак артиљерије. Артиљерија је могла, обзиром на њену надмоћност у броју и материјалу и на велику количину муниције, да сваки српски отпор угуши још у клици, у колико јој је положај српских утврђења а нарочито српских батерија био познат. Међутим то је био само делимичан случај. Проналажење свију батерија било је врло слабо вероватно, јер су их Срби не само врло добро сакривали, односно маскирали, већ је и за извиђање било врло мало времена на расположењу. Чак и проналажење тешке српске артиљерије, коју су Срби деломице врло добро сакрили у многобројним теренским. угибима, било је мало вероватно. Али је ово проналажење потпуно искључено поглавито за један део лаке артиљерије, јер се морало претпоставити — што се доцније и обистинило — да ће Срби многобројне пољске топове што дуже држати повучене у потпуно осигураним хангарима и заклонима, све до почетка превожења те да их употребе у решавајућем моменту.

Артиљерија се према томе, у пркос њеној надмоћности,. налазила пред једним врло тешким задатком.

Због тога су морале да се изводе све припреме са толико већим зналаштвом. Прве припремне мере састојале су се у што је могуће тачнијем извиђању српских утврђења, пешад. и артиљер. положаја. За ово су велике услуге учинили авијатичари, који су већ раније добијене резултате извиђања сравњивали и допуњивали. Оваквим осматрањем и фотографским снимањем добијени материјал био је искоришћен преношењем на карте и скице. Сваки командир батерије добио је не само план са српским утврђењима и батеријама одређеним на овај начин, већ му је дато довољно времена и прилике да ове податке личним осматрањем и рекогносцирањем допуни. Даље били су још употребљени и многобројни осматрачи да провере места појединих српских батерија. Тако били су дуж косе код Земуна постављени официри, који су са разних места повлачили визуре на место блеска српских топова. На тај начин било је стављено у задатак једном одељењу топографа да на простору Панчево—Земун утврди положај оних тачака, са којих се помоћу таквих бацања визура (сечење уна-

пред) у правцу блеска надало да ће се моћи одредити места и осталих топова.

Једновремено са овим мерама извиђања предузете су и остале припремне радње за груписање артиљерије, од којих је од нарочите важности био избор и рекогносцирање батеријских положаја, затим истраживања осматрачница. Овај избор имао се извршити обзиром на задатке који су дати батеријама и групама, а затим обзиром на карактер земљишта.