Ратник
62 РАТНИК
манданата, како међу собом тако и са трупама. У колико је већ било тешко извршити прво постављање телеграфских и телефонских линија, с обзиром на препоне (водене линије, потпуно откривен положај сопствене обале) а за тим с обзиром на начин груписања снага, нарочито артиљерије, у толико је теже било одржати ове везе у исправности за време борбе, нарочито кад се има у виду да су оне скоро свуда биле изложене српској ватри. На острову Кожари био је смештен речни кабл за полагање кроз воду. Овај кабл имао се положити одмах по искрцавању првих трупа и да се на оностраној обали подигне једна станица.
Трупе одређене за превожење биле су снабдевене сигналним прибором. Оне су имале одмах по искрцавању означити своја места метцима из пиштоља за осветљавање а сем тога да своја крила маркирају црно-жутим барјацима.
Природа борбе око речне препоне налагала је употребу великог броја рефлектора. Они су имали да пруже помоћ за време артиљеријског извиђања, затим при истраживању мина и најзад при искрцавању трупа.
За тај циљ УШ корпус имао је на располагању ове рефлекторе.
1 150 см. рефлектор |
1 120 см. рефлектор | за употребу код Земуна.
1 90 см. рефлектор |
1" 90 см. рефлектор | за употребу северно од острова
1 35 см. рефлектор Ј Хује.
Сем тога један 120 см. рефлектор био је додељен артиљеријској групи мајора фон Девчића код Панчеваа по 2 70 см. рефлектора 57. и 59. територијалној пешад. дивизији.
Учешће рефлектора при артиљеријском извиђању састојало се у томе, да се у току ноћи осветљавају тучени циљеви и њихов околни терен, те да се не само осигура тачност артиљер. ватре противу циљева, већ да се по могућности откривају и друга српска одбранбена средства.
Истраживање мина рефлектори су потпомагали образовањем светлосних завеса између бродова истраживача минаи српске обале, тако да Срби нису могли приметити бродове.
Потпомагање, пак, искрцавања вршено је рефлекторима на два начина. С једне стране, они су имали задатак да заслепљују српске рефлекторе, чим би ови почели дејство. Рефлектори, одређени за овај задатак, били су постављени у две групе. Једна група (један 120 см. и један 90 см. рефлектор) имала је задатак да од земунске жељезничке станице неутралише српске рефлекторе на Калемегдану и код Кланице. Друга