Ратник
12 РАТНИК Када се обратимо војној историји, онда ћемо видети да
је ово питање било решавано у супротним правцима за време
Фридриха Великог и Наполеона 1. .
Вридрих Велики давао је потпуну самосталност коњичком вођи за време боја, а кад се огрешио о ово правило (Куненсдорф), онда ствар није испадала по њега добро. Међутим Наполеон |, као врховни командант војске, сам је тако рећи командовао својом коњицом, он јој је одређивао место у борбеном поретку и време када ће да ступи у борбу; његов коњички вођа био је само извршилац воље главног врховног команданта, као и сваки командант опште резерве.
Овај поступак Наполеонов изгледа на први поглед оправдан, пошто се коњица уводи обично у борбу пред свршетак борбе, када је ова сазрела за њен удар и када степен тога погодног момента може најбоље оценити онај који управља целокупним током боја или битке, а то је врховни или главни командант.
Али кад се узме у обзир карактер и природа коњичке борбе, као и то да се повољни моменти за коњички напад не јављају само при свршетку борбе већ и у почетку, средини и свршетку исте и кад се даље узме у обзир, да повољни моменти за коњички напад брзо пролазе, — онда се мора доћи до закључка, да је управа коњицом у борби била правилнија од стране Фридриха Великог но од Наполеона, јер боље одговара духу коњице и природи борбе.
Овде настаје питање: како је то могло да буде да Наполеон, виртуоз рата, није разумевао природу коњице >
Наполеон је потпуно разумевао природу коњице, али код њега није био исти услов, који је био код Фридриха Великог, па је за то и основни услов управе коњицом морао погазити.
Ствар је у томе, да је Фридрих Велики имао у редовима коњице генијалног вођу Сајдлица, коме је без бојазни могао за време борбе да повери управу целокупне коњице, у чему се никада није кајао. Код Наполеона није био овај случај. Он је имао за коњичког вођу Мирата, који је био одличан, · налетљив и најхрабрији коњаник целе војске „НиггаћМапп“, како су га називали Немци, али по дару није био коњички вођа.
Под оваким условима Наполеон није имао довољно разлога да даје коњичком вођи потпуну самосталност за време борбе, па се за то и показује разлика између њега и Фридриха Великог у погледу управе коњицом у борби.
У данашње време управа коњицом у борби по поступцима Наполеона 1]. (т. ј. одузимање самосталности коњичком