Ратник

150 РАТНИК

Шлепови код Јарка образовали су трен мониторске трупе. Били су натоварени угљем, животним намирницама, муницијом и другим потребама флотиле. Ако се хтело да се они употребе, морали су се најпре истоварити, што је морало трајати неколико дана, јер није било никаквих помоћних средстава. По истовару шлепова монитори су остали без потреба, јер са копна нису могли тако једноставно да приме товар.

Монитори нису били тако згодни зг влачење „у шлепу“. У непријатељској артиљер. ватри били би монитори и шлепови убрзо жртва своје тешке покретљивости. Отпочети превожење са тако великим возовима била би лудост. Пред непријатељем може се превозити само са многобројним малим возовима. Тек када загосподаримо непријатељском обалом и када непријатељска артиљер. ватра не може да буде опасна, могу предузети пребацивање тако велике и тешко покретне јединице.

Нисам се хтео упуштати у објашњавање. Само сам те-. лефонирао: То је идеја. Молим да примите сами команду, да цео потхват претресете са командантом монитора и онда да га извршите. Желим много среће. Знао сам да ће пустоловина изостати.

На томе се свршио разговор. Потхват је остао у ствари идеја. бг,

Као што сам очекивао, напад над Глушце остаде без успеха.

2-ог октобра био сам обавештен да је за корпус одређена тако хитно потребна артиљер. муниција упућена 6. армији и да се. за дуже време не може рачунати на друго дотурање.

Пошто нисам корпус могао оставити сасвим без муни. ције, а пошто је продужење напада трошило много муниције и могло сваког часа да доведе до против-напада Срба, одлучио сам да даље не нападам. Сада се морало вршити приближавање ка српском положају по плану са саобраћајницама и померањем унапред сопственог положаја.

Армијска команда била је незадовољна, говорила је о офанзивном духу и сличним лепим фразама и наредила је да се продужи напад. Поверио сам се изречитој заповести и продужио напад са врећицама напуњеним песком.

Пошто ме је овај начин вођења натеривао да мислим о рђавом, послао сам 5. армијској команди извештај о ситуацији. Писао сам, да је некорисно да се овде наваљује на јак непријатељски положај; да је потребно да се одржавамо овде ландштурмом, а све оперативне трупе да се извуку и здружене употребе на другом месту.

Командант армије одговори: „Занимљиво, али вије наше да мучимо мозак стварима које су само вишег команданта“.