Ратник

МАНЕВРОВАЊЕ ПЕШАДИЈОМ 11

враћа надмоћност ватре, избегавајући да пређе извесну густину. која би само увеличала ризик губитака несразмерних са добивеним користима“. |

Као год што је пре последњих ратова надмоћност ватре добијана поглавито јаким стрељачким стројевима са стрелцима на 1 м., тако је она и одржавана појачањима која су вршена утурањем или продужавањем.

Данашња пешадија има и других моћнијих средстава, па за то правило и истиче могућност да се образује врло јак ватрени ешелон дајући му само један део аутоматских оружја (односно борбених група). Тиме се ипак може добити надмоћност ватре а да ешелону остане потребна разређеност, те да буде мања мета, и у исто време да се одржи и распоред по дубини, то јест могућност да се маневрује и траје.

Најјачу ватрену моћ пешадији дају њени пушко-митраљези и митраљези. ,

Пушко-митраљезе правило одређује за дејство. на мале даљине (до 600 м.), а евентуално и на средњим (до 1200 м.).

Митраљези дејствују и на већим даљинама до свога крајњег домета. Њихова тачност гађања, велика моћ, стабилност нишањења и велика даљина домета, дају им могућност да своје дејство прилагоде принципу ешелонирања снаге, то јест да дејствују из дубине, не улазећи у сам ватрени ешелон, или и са линије резерава у чијем су саставу.

У саставу самога ватреног ешелона, они чине скелет његова распореда заједно са пушко-митраљезима и повећагају му ватрену снагу до максимума. Сви остали митраљези, ешелонирани у назад, такође су на расположењу да, у границама свога успешног дејства, појачавају ватру појединих делова борбеног ешелона где она није достигла потребну снагу, да се врши концентрација ватре на поједине непријатељеве центре који дају нарочито јак отпор, да се употребљују у маси на појединим деловима борбеног фронта где се жели да дејствује само ватром и т.д. — једном речи, да се и ватром маневрује.

И правило вели: „употреба митраљеза у офанзиви оправдана је у свима приликама кад покрет у напред потребује помоћ ватре“. А ту помоћ пружиће му поглавито ако допринесе да се постигне и одржи надмоћност ватре.

Кад се узму у обзир још и пратећа пешадијска оруђа, која такође у великој мери помажу да се ослаби непријатељева а појача своја ватра, онда пешадија заиста може да развије огромну ватрену снагу и, у вези са економичним 34алагањем резерава и вештим искоришћавањем терена, да сама реши знатан број задатака у борби, да наступа и да се одупире. Она ће моћи чешће да ради и без артиљеријских ба-