Ратник

МАНЕВРОВАЊЕ ПЕШАДИЈОМ 13:

пешадија има, он прво тражи да добије што тешњи додир са непријатељем, управља према њему своју акцију, користи се покривеним и неравним тереном, напредује снажно и упорно где год нађе слабост и празнине, наткриљава и обухвата или се закопчава за освојен терен, ломи непријатељеве против-радње и туче својом ватром све отпоре који га задржавају, те да се припреми и јуриш.

У току те акције сваки пешадијски старешина, према средствима којима располаже, одржава или појачава снагу свога ватреног ешелона, са жељом да се добије надмоћност ватре и да се она очува, комбинује своја средства те да ватра буде непрекидна, труди се да ватреном ешелону обезбеди и његову сигурност, искоришћава његове успехе, поправља његове недаће и опет му повраћа непрекидност његове акције која може бити често прекинута променљивим изгледима напредовања. Задржавања која се унапред предвиђају, као и она која су сама по себи неминовна у току напредовања, знатно олакшавају овај рад старешина у комбиновању својих напора — у маневровању. У том циљу он ће се користити и борбеним колима, ако их има у своме саставу, као и пратећом артиљеријом у колико му је стављена на расположење, кад год се наиђе ва јаче; непријатељеве организације, које се осталим средствима ломе тешко или се никако не могу сломити.

У колико се могу очекивати веће тешкоће, у толико старешина мора водити рачуна, колико је његов утицај мали на већ ангажоване јединице и да он једино може потпуно господарити својим резервама, чијом паметном употребом може до краја водити борбу.

Њих ће он ангажовати првенствено „у зонама где непријатељ попушта“,

Са њима ће он, стежући непријатеља што више ватром с фронта, да врши и обухвате провлачећи се подесним тереном, те да и бочним дејством ојача свој ватрени систем.

У току тога покрета ватреног ешелона и експлоатације његова успеха пешадија наилази на све јачу и успешнију непријатељску ватру, у колико му се више приближава; она ће наилазити на непријатеља који располаже са свима својим средствима, који је господар своје ватре, добро организован у ешелонираном и гипком распореду. Она је тада немоћна без снажног учешћа артиљерије, и то је најопштији случај. У колико и дотле већ није била у дејству, артиљерија се сад у маси ангажује да појача до највећег степена дејство ватреног ешелона, да руши или неутралише непријатељеве одбранбене: органе и што више слаби дејство његове ватре.