Ратник

ЕВОЛУЦИЈА О НАПАДУ И ОДБРАНИ 38:

У току рата стратегијско изненађење биће олакшано У случајима, где су фронтови велики, где постоје велике раз· лике у односу снага и техничке спреме противстављених страна, у областима шума, и т. д.

У току рата, потцењујући вредност свога непријатеља и не водећи рачуна о моралним факторима, баш победничка страна лако сама себи може приредити изненађење (Немци на Марни; Аустријанци на Сувобору).

Тактичко изненађење лакше је извести и у томе се често успевало: Час поласка на јуриш може се очувати у тајности; зона главног напада такође може остати непозната непријатељу; јако концентрисање артиљерије и других техничких средстава, при великој марљивости, камуфлажи и изради лажних построја, такође је могуће.

Последице тактичког изненађења данашњим ватреним оружјем јако се умањују; произведено дејство тактичког успеха доста се брзо локализује, само ако командни елеменат супротне стране не, изгуби присуство духа и ако располаже резервама. Нападни план техничких успеха ломи се о митраљеску и артиљеријску ватру удружену колико толико са фортификацијом. И код Немаца и код Француза пре рата јако је био усађен култ напада; он их је у рату за дуго спутавао да придаду прави значај одбрани и материјалним чињеницама.

Па ипак су, у томе периоду рата (1914. и 1915. г) и у времену пред ратом, Немци боље процењивали њихов значај: у рат су ушли са моћнијом тешком артиљеријом, а у току рата пре су приступили њеном јачању; више су примењивали. фортификацију него ли Французи.“

Одбрана је данас врло моћна. Наношењем великих губитака нападачу одбрана дајз могућности морално јаком браниоцу да сачека моменат уравнотежености снага, па да потом и сам пређе у напад. Уверење у моћност одбране мора се унети у душе свих војника — и обичних бораца и комавданата. Прихваћање одбране не сме више бити тумачено као последица непријатељеве надмоћности, неко као једно моћно комбинационо средство за задобијање успеха. При оваквом придавању значаја одбрани неће се умањивати значај напада, а то је врло значајно. Као и до сада, напад и на даље остаје моћно ратно и борбено ередство, јер се без њега не могу изборити решења. Ко би хтео само одбранбено у рату да делује, тај би на крају крајева могао бити тучен, тај би остао без плода успеха и онда, када би напади његовог непријатеља били неуспешни.

Најзад, ваља имати на уму, да се често напад из чисто мо-

РАТНИК, СВ. П. 1922. 3