Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 97

њичке артиљерије и машинских топова доделиће се претходници. Командант са потчињеним командантима налази се тамо, где може добити преглед земљишта, на коме ће се извршити напад. Потчињени команданти остају код команданта до крајње могућности, а чим им је саопштен план акције, враћају се својим јединицама.

У борби прошив коњице треба ударати на главнину противникову и изненадити непријатеља односно тренутка и правца напада. Нагао и брз напад биће увек ефикаснији од широких обухватних маневара. Фронт мора да је чврсти у добром реду. Развијена коњичка снага не може више да мења свој правац; стога не треба пренаглити развој и увек задржати резерву. Поредак треба да је једноставан и његова крила заштићена задржатим ешалонима чији је задатак да спрече да буду обухваћена; прва линија праћена је другом, слабијом, са задатком моралног појачања трупа у првој. Веома је важно, да се напад изврши у најподеснијем тренутку и на најповољнијем земљишту.

Напад на коњима на пешадију може успети, ако је ова уморна, деморалисана, изолована и нема дубине у своме поретку. Напад мора да је потпомогнут ватром топова, машинских топова и пушака. Он ће се извршити у дубоком поретку узастопних линија. Прве линије треба да су широко разређене.

Против непријатеља иза жичаних препрека моћи ће коњица нападати у узајамној акцији са тенковима.

У извиђању и гоњењу може имати успеха сарадња тенкова са коњицом: тенкови нападају фронтално, док коњица тежи да обухватним маневром нападне положај са леђа.

Напад на коњима на артиљерију треба извршити на један или оба бока у разређеном поретку.

Борба пешке. — Правило разликује два случаја; први, у ком коњица располаже својим коњима, а други, у ком је због ситуације и облика земљишта без коња. У првом се случају борба коњице разликује од борбе пешадије чињеницом, да је коњица покретнија, а у другом случају коњица постаје пешадијом и ради као ова (Пешадијска правила П део).

Благодарећи својој покретљивости може коњица нападати нагло из непредвиђених праваца. Она је према томе најподеснија за акције у бокове и леђа непријатеља. Успех у оваквом нападу зависиће обично од брзине са којом се изађе на положај. Дуго наступање пешке треба избегавати. Ватреном моћи користи се коњица по истим начелима као и пешадија.

Мајор Зденко Ј. Аљанчић.

РАТНИК СВ. Ш 1922. 7