Ратник

106 РАТНИК

Стратегија нема много аксиома, у њој је све условно. Али, поред свега тога, она има једну вечиту истину, коју је чувени немачки стратег Голц-паша изразио речима: „Водити рат, значи наступати“. Ратна епидемиологија и Војна Хигијена постављају исти закон: „Водити рат са заразама значи наступати“. Кад војска наступа, онда се позадина празни и чисти, кад војска одступа, онда непријатељева војска невидљивом али фаталном метлом намеће сву нечистоћу и сву заразу у позадину. Тако гласи закон ратне епидемиологије.

4) Био је још један важан узрок појаве пегавог тифуса. То је тактичко-санитетски мамац разбијене, језуитске._аустријске војске. Аустријанци су после бегства. из Србије евакуисали из болница само. рањенике, док болеснике и, нарочито, заражене нису, већ су нам их оставили по болницама. У тим тешким данима нашег победоносног наступања, кад су победе сејале за собом читаве пукове рањеника и кад ближих и згоднијих болница није било за њих до пегавим тифусом · заражених бивших аустријских болница, — наши су рањеници без најмањег околишења били измешани са тим заразним_60лесницима. Пламен заразе, који је до тада тињао, сад је од једном букнуо. Почетком децембра пламен јелизао све више и_ више. “6

Питање где се најцре појавио пегави тифус: '— код избеглица, у Нато] војсци или код Аустријанаца, — ствар је за сада не јасна. Највероватнија ће бити претпоставка, да је букнуо истовремено на оба места, јер је и овде и тамо било подједнако много запаљивог материјала, односно много јед-

наких анти-хигијенских прилика. Начин ширења епидемије маавиенјиј нове Зал првоме ват „ла 5 Зло се појавило, стара ратна зимња зараза, пегави тифус, почео је да коси. Помор и пустош, коју је учинила ова најприлепчивија зараза код нас у војсци и по народу, може се упоредити само са чувеним епидемијама из Наполеонових ратова. Представници, персонал и људство санитета нестали су са лица земље за миг ока. За време најјачег заразног пламена, т.ј. у јануару, фебруару и марту, помрло је више од стотину лекара, т.ј. четвртина од целокуцног нашег лекарског сталежа. Поновила се стара ствар: прва жртва санитета био је он сам. Десило се и овога пута оно, што се у прошлости толико пута одигравало са пегавим тифусом: У Ирској за време чувеног помора од пегавог тифуса, 1818—1843., оболело је од ове заразе 568 лекара, а умрло -138; за време другог заразног помора, 1843—1848., помрло је

у том истом леглу заразе свега 355 лекара. деси север трње рт ти БИМ