Ратник

НАШ ВОЈНО-ПОМОРСКИ ПРОБЛЕМ

|сл

бродова беше у сталној утакмици оклопа и артиљерије: у колико је артиљерија оклопњаче напредовала у интензитету своје пробојне снаге, у толико се морала појачавати отпорност оклопа, панцира, да би издржала и одолела пробојној снази артиљерије. Тако је настао један спгешиз ум Нозиз: појачавање артиљерије изазивало је непрестано појачавање оклопа, а подачавање оклопа опет потребу што јаче артиљерије. На овај начин се дошло до оних правих колоса на мору, тако званих „дреднаута“ и „супердреднаута“.

Овака флотна политика одвела је све поморске државе у енормне издатке, који најзад постадоше једва сношљиви.

У то је дошао рат и, у њему, баш ове велике јединице нису дале своје. Томе су многи разлози. Да не бисмо отишли далеко, ми их нећемо на широко разлагати: напоменућемо међутим свакако најглавнији, а тај је — појава подморница. Подморница, ако и није уништила, скоро је онемогућила слободу сигурног кретања великим флотним јединицама. У вођењу поморског рата настао је потпун обрт: у овом рату дошло је до борбе између свих надводних флотних јединица с једне «стране, и подморнице, тога страховитог борбеног средства, «с друге стране.

Из свега тога могго би се извести закључак, да није потребно градити велике бродове, нарочито када се води искључиво дефанзивна маритимна политика, чиме се веома знатно емањују трошкови за ратну флоту а државне финансије рас"терећују и, друго, да су подморнице оно борбено средство, које је у стању да иступи са великим изгледом на успех и против највећих флотних јединица и састава.

Према томе, баш искуства која резултирају из овог ве„ликог рата иду нама у прилог. Ми са својом мирољубивом политиком нећемо никада ићи за скривеним и далекосежним смеровима; ми хоћемо једино да обезбедимо наше. поморско власништво. Према томе, кад је реч о нашој флоти, ми можемо само говорити о једном дефанзивном инструменту. Ми, бар за сада, немамо разлога да идемо за градњом велике флоте: нашу флоту треба да чине искључиво лаке јединице најмодернијег типа, а језгро ваља да јој буду подморнице.

Ратно-поморски програм, који би се имао да постави и изврши у току неколико година, морао би бити толики и такав, да у даном моменту одговори потпуно својој сврси. Он, значи, треба да даде опредељење једног квантитативног минимума који, наравно, и квалитативно мора да буде потпун. Редуцирање тога од стручњака опредељеног минимума значило би несхваћање и, као последица, велико штећење наших интереса. Не можемо тражити од државе крупне финансијске жртве само