Ратник

120 РАТНИК

пелог надирања на Марни, спрема ампласман, који му савезничко надирање не дозвољава да употреби, и најзад заузима последњи положај на РЕотаопе-5015-1е5-Сдје5, где као контрабатерија, дејствује на француска дугачка оруђа (на железвичкој прузи), која су гађала Мопштеду и Гопепуоп.

Оруђе је имало на расположењу један „балон и један авион.

Закључци које командир батерије на основу свога искуства износи, јесу следећи:

а) Оруђа 420 мм. могу и треба да се употребе у покретном рату, али је потребно, да свако оруђе има на расположењу још једну платформу (за обртном плочом). Она Ће према ситуацаји бити постављена унапред или позади пласираног оруђа тако, да ће се у случају потребе имати да монтира само лафет и цев. Овако ће се избећи опасност да батерија остане неискоришћена после два дана борбе, мада је још у почетку дејства постављена само на двакм. позади прве линије.

6) Неопходно је, да свака батерија собом носи једну резерву у муницији. За четрдесет пројектила потребно је седам вагона типа који је у употреби, или два вагона специјалног типа. Са резервним платформама биће потребно за батерију три трена, место два.

в) За време гађања констатовало се да платформа има тенденцију покретања око вертикалне осе и то у супротном смислу ротације зрна, и то у толико више, у колико је већи елевациони угао оруђа. Ово се може отклонити помоћу камених подупирача или дрвених облица.

г) Тежина пројектила (1000 кгр.), чауре (100 кгр.), затварача (2000 кгр.). нишањење, врло јако загревање цеви при гађању, потреба да се с времена на време мери манометром притисак ваздушног повратника, затим стезање утврђивача на платформи, подмазивање затварача и тд, проузрокују замор или одоцнење и спречавају да се у гађању достигне теориска брзина.

После избачених двадесет пројектила (свака четири минута по један пројектил), потребно је променити послужиоце, ако се жели да се гађање успешно настави.

Једно оруђе од420 мм. може да издржи од прилике 1000 пројектила.

ШВЕДСКА Из артиљерије: пробе вожења. — У једном артиљеријском пуку у Шведској извршене су пробе вожења кара чије су главчине биле снабдевене куглицама. Упоредна проба вршена је са двема карама истог модела, једне са обичним