Ратник

32 | РАТНИК

је на опадање. Два митраљеза са послугом од по 3 војника. могу да развију исто дејство као цео један вод од 25 људи.

Пешадија би дакле по овој теорији могла да буде четири пута смањена а да увек још има дејство као и пре, у ком би случају предњи борбени ред сачињавали само митраљези са послугом“) Намеће нам се питање: кога ће ови митраљези гађати, када не буде пешадијег Исто питање ће ставити и артиљерија: како ћу нанети непријатељу људских жртава, када су напред аутомати, апарати а не људиг Ово питање, и ако по себи зверско и ужасно, најбоље нам карактеризује значај пешадије за време прошлог рата: пешадија не беше ништа више но „мета“ за артиљерију и пасивно средство, на коме је држава осећала своје жртве и тиме требала бити побеђена изгубљеном крвљу свога народи. Па зашто онда и стављати мете непријатељу Ваљада не зато, да би се имао један индикатив за губитке, или уопште средство, по којем би се сазнало ко је побеђен И сам дух Светског рата изгледа да је одговорио негативно на ово питање: и ако је протекло море крви, крв није донела решење овог рата. Пресуду је донела техника. Цео рат није био ништа друго него борба машина, аутомата, индустрије, материјала, такмичење фабрика и аграрне производње. Уништити или кочити производњу материјала код непријатеља, значи добити рат. Најважнија новина Светског рата је дакле мобилизација позадине, стварање унутарњег фронта: позадина добија или губи рат.

Овде би сваки могао добацити: пресуду је донео морал. То је тачно. Али морал произлази као секундарна последица имања или немања средстава за борбу. Сваки старешина зна да немање муниције борце деморалише, немање хране изазива и код најбоље трупе незадовољство.

Смањивањем пешадије, дакле смањивањем „мета“ за митраљезе и артиљерију, престаје потреба и за увећавање саме артиљерије и митраљеза. Каквим средствима ће се дакле у будуће служити за постигнуће ратног циља2 Тешко је на ово одговорити. Ну најновија средства: тенк и аероплан дићи ће по нешто вео који нам крије тајну будућих ратова. Замислимо две противничке армаде, укрцане на тенкове разних типова, који јуре пољем, преко ливада, њива и који изненада упадају у градове, демонтирају фабрике, руше железнице и т. д., праћене са једном ваздушном армадом летећих одреда.

Ово“се може претпоставити тим пре, пошто се државе неће оградити „кинеским зидом“, израдом непрекидног система ровова дуж целе границе. Да ово не буде постараће се

#) Види чланак пуковника Стојана Милорадовића, Ратник за месец. април 1921. год.