Ратник

48 РАТНИК

великих земљишних просторија) није располагало потребном снагом.

У циљу стварања изненађења требало је:

изводити их на више места;

време артиљеријске припреме смањити;

чувати у највећој тајности намеру и почетак напада;

артиљеријску припрему изводити што јачом артиљеријом;

тежити заузимању непријатељских батерија;

токсинске гранате употребити у знатно већој мери ради неутралисања; ;

да се за време акције не премештају све сопствене батерије.

Поред свега горњег, т.ј. поред руководног обзира велике штедње пешадије, тада би прокламовано, да је утопија очекивати потпуно разрушење непријатељских организација ида команданти не треба, да би скинули одговорност са себе, да траже од артиљерије оно што она не може дати. Команданти морају бити способни да оцене шта је потребно за напад. њихове пешадије, да према потреби ублаже неоправдане 34хтеве, па да не губећи време и узимајући на се одговорност, чим буду изведена и проверена потребна рушења, сматрају припрему као завршену и да одлуче извођење јуриша.)

С друге стране, ове су директиве водиле рачуна и о томе, да и непријатељ може нападати, па да због тога треба стално појачавати своје сопствене одбранбене организације. При томе се, наравно, имало на уму, да нападне припреме уједно већ појачавају и одбранбену снагу дотичних фронтова.

За оба случаја, т.ј. било да се има изводити сопствени напад, претходно су морали имати израђени:

Прост и гибак план за ојачање положаја;

План за држање свога положаја са минимумом снага, како би се остатак могао извући одатле и употребити на правцу свога или непријатељског напада;

План за шранспоршовање резерава и материјала.

Сем тога би предвиђен и случај да непријатељ по својој вољи отпочне повлачење, па према томе и план рада за тај случај.

Као што се види, сада је методичност у раду истакнута на прво место. Али при свем том није занемарен ни онај врло важан услов успеха, т.ј. задобивање изненађења. Јака

5) Ова је напомена донекле у супротности са побудама које су баши довеле до нових погледа, т.ј. до обзира штедње снага, а нарочито пешадије, али је она свакако дошла услед тога што се било усадило веровање друге крајности, по коме је пешадија просто без борбе, са пушком о десном рамену, имала улазити у непријатељски положај.