Ратник

102 Ратник

јуриша, може се видети колико је претерано строга нова француска доктрина. Ја ћу примера ради навести само ове случаје::

1. Реид ђенерала Хана Нахичеванског, под чијом су командом прешле код Ширвинта у почетку августа 1914 године 1. и 2. гардиска коњичка дивизија 2. 3. и 4. коњичка дивизија и једна коњичка бригада, дакле свега 22 коњичка пука, са правцем кретања на Пилкамен—Инстербург—Велау—Фридланд —Милхаузен—Верледит. За време овог реида коњица је руска имала читав низ борби са појединим деловима немачке пешадије. Али је најинтересантнији успех 1. и 2. гардиске коњичке дивизије у борби са бригадом пруског ландвера 19. августа 1914. године код Кочушења. Бригада је била сасвим уништена и артиљерија заплењена. Руска се гарда борила том приликом сјахав за борбу пешке, али је ипак борба решена благодарећи коњичком јуришу, који је успешно изведен. | 2. Дејство ђенерала грофа Келера са 10 коњич. дивиз. и са коњичким корпусом код Хоћинима, где је вршен коњички јуриш на једну маџарску пешад. дивизију, која је у рововима била а испред којих се чак и жица налазила. Цела је маџарска дивизија уништена. Ђенерал гроф Келер је дејствовао искључиво и увек коњички, такође увек славно и успешно.

3. Рад 12. коњичке дивизије, под командом ђенерала Каладина, која је имала читав низ успешних коњичких јуриша. Нарочито познат пример: јуриш Ахтирских хусара и заузеће моста од аустријске пешадије.

Таквих примера има доста у току овог последњег рата, али је нама познат тек један мали део. Свакако да ћемо се временом упознати са свима њима и допунити празнину.

Да би створили потпунију слику о употреби, важности и дејству коњице, морамо загледати мало и на рад коњице у времену Руске револуције, где је коњица играла врло значајну улогу, пошто је ту било маневарско-покретно ратовање.

Расматрајући сам руски грађански рат, не може се рећи за њега, да су то биле просте партизанске борбе. Јер се ту примењивало исто оружје које је било у великом европском. рату, т.ј. брзометна пушка и топ, тешка артиљерија, блиндирани аутомобили и возови, аероплани па чак и тенкови. И на страни Белих и Црвених учествовала је изврстна пешадија, од неколико стотина хиљада људи. Почев са 1918, г. видимо, да се на бсјним пољима појављује коњица у све већим и већим масама. Бољшевици, немајући у самом почетку довољно коњице, почињу 1918. г. осећати потребу за њоме и као резултат енергичног рада јавља се у 1919. г. и на једној и на другој страни маса коњице, која је својим коњичким дејством морала скретати пажњу сваком коњанику. У томе времену јавља се и нова тактика коњице, још непозната западној Европи.