Ратник

Новости и Белешке 129

Црвена војска почива на истим основима као и западне војске: стална војска, обавезна војна служба, потпуна централизација војног организма, строга дисциплина, апсолутна потчињеност јединственој команди („управи“) и употреба војних специјалиста.

Првобитни програм бољшевика тежио је, да војној служби даде облик милицијског система, т. ј. система који под оружјем држи само сталне кадрове (старешине са сведеним бројем војника) остављајући обвезнике на својим редовним пословима и позивајући их само на кратке периоде обуке према потреби или у случају мобилизације. Али Троцки, који је извео војну организацију, увек је наглашавао, да би примена милицијског система на место стајаће војске престављала врло опасну слабост за војну снагу државе, те је бољшевизам прихватио идеју стајаће војске, примењујући милицијски систем само на организацију резерве и на војну припрему омладине.

Рекрутовање. — Није још донет дефинитиван закон о рекрутовању. Данас има три класе под оружјем (1899.—1900. —1901.). Редовни рок предвиђен је 2 или 3 године. — Сав

подмладак, почев од своје 17. године, дужан је да се подвргне претходној војној обуци пре позива на активну службу. Ова се обука врши по општинама од стране сталних старешинских кадрова, и то по два пут недељно, према једном врло простом програму који предвиђа „96 часова“. Бројно стање: сада под заставом 1,370.000 људи. Општа организација војске:

а) Централна администрација: Врховна власт га сва војна питања положена је у руке „војног револуц. совјета“, који има два главна органа:

1. Главни ђенералштаб, који расправља све што се односи на организацију, обуку и командовање војском;

2. Политичку управу, која чини политички костур црвене војске.

Тежња да се створи војска која ће бити одана комунистичким начелима, а којој би се у исти мах обезбедило и стручно командовање, одлучила је револуц. владу, да на чело сваке „војне организације“ (команде) и степена постави две власти: једну „војно-техничку“ и једну политичку, т. ј. једног војног команданта и једног комесара.

6) Више командовање: територија Русије подељена је у 12 великих војних области, које се зову „окрузи“. Јединице су подељене према окрузима на основу једног плана, који су диктовали колико политичко-економски толико и војни обзири.

Ратник, св. МЕ. 1922. 9