Ратник

136 Ратнник

дух бугарских трупа, који јој је био познат, али на жалост без успеха. И врховна команда, којој је поднет извештај, морала је отказати помоћ, пошто није имала трупа. — Потпис: ђенерал коњице фон Бернхарди.

(М. М. В!ац)

Нови правци пешадијске обуке. — Под овим натписом износи немачки капетан Францијус у берлинском М Аг уосћепВ!аф-у ове погледе, које доносимо у изводу:

Наша (немачка) мирнодопска обука имађаше сјајне успехе у ратовима, и сад треба да не ваља све оно што је старог Ми можемо мењати правце обуке, али не и циљеве; они остају исти: нападни дух и дисциплинованост. Али нападни дух не може се више у модерној „материјалној“ битци испољавати онако као у августу 1914. Тада су стрељачки стројеви, повлачећи један другог, гласним „ура“ наваљивали на непријатеља, кога је требало потиснути. Сада нема више наслона на нападну множину, већ има појединачних група, састављених од јунака који наваљују до у мрежу непријатељских положаја тражећи ослоне тачке, остатке зидова, џбунове, а који су упућени на себе саме, уздајући се у потпору тешко покретног помоћног оружја, које се креће за њима. За ово је потребан један сасвим други, појачани нападни дух, који неће налагати само дужност да се напада кад и други нападају, него који ће у сваком појединцу живо дејствовати да га учини нападачем за се, по унутрашњем нагону и осећању дужности. Може ли се овакав нападни дух одиста постићи старим средствима, која су стварала мање више дух напада у масама (Маззепапог еј 5 2 Писац тражи нове путове обуке. Треба одбацити пређашње слике маневарских напада и јуриша, којима се лако и радо враћа. Данас треба на прво место истаћи обуку мањих и најмањих јединица; она не треба да буде циљ за се, да буде вежбана стално преко целе године и не сме баш код вежаба већих размера да се запоставља. Пренос тежине на борбену обуку нижег старешинског кадра и појединих војника изгледа да је тај нови пут, који у промењеним приликама води старом задатку обуке: „нападном духу“. '

И у дисциплини требаће нам више дисциплинованост појединца, него ли масе. Стрелац, који ће у данашњим приликама улазити у борбу, ретко ће или никад добивати заповести. Он треба сам да се уме управљати и да зна да не чини оно што му је угодно, него оно што доприноси победничком току борбе, ма га то стало и живота. И овде ће се дакле више истицати појединачна обука, која ће и дисциплини масе више користити него телесни покрети „на разделе“ и парадни марш, јер ће скратити време и олакшати и обуци новијих борбенкх покрета