Ратник
138 Ратник
ради при предузетим мерама других. Таква је изгледала морална припрма Бугарске за рат.
Осуство сваке предузимљивости, страх од одговорности, укратко: недостатак у личностима, били су разлози незнатним успесима или потпуним неуспесима у Балканском и Светском рату (који он назива „Савезнички“).
Ђенерал Фичев, министар војни у времену појаве рата, предвидео је несрећу и био је противан савезу са централним силама. Али није имао довољно самопрегоревања да то тада јавно призна, него тек сад.
Што се тиче пробоја фронта код Доброг Поља, његови су узроци (са бугарске стране) у овоме:
1) Рђаво, зловољно командовање, које није било способно за самопожртвовање. Врховна команда нити је била у стању да господари борбом, нити да се користи успесима.
Није се благовремено постарало за резерве и место да да се код Доброг Поља улажу трупни делови са ненападнутих сектора, морале су се временом издавати заповести ненападнутим секторима да наступају.
Тучени делови омели су се и побркали и нису више били активни у борби; послата појачања задоцнише, сусретоше се: са разједињеним деловима и са њима се измешаше.
Није се користило ни прихватним положајима, у које се није ни улазило, што је потицало из неверице у победу. Тако је 9. дивизија имала успеха 18. и 19. септ., али кад отпоче повлачење, и она већим делом побаца оружје и разбеже се, опет стога што је изгубила веру у успех,
2 Неактивност оних команданата, чији одсеци нису били нападнути, а и недостатак знања, другарства и свако осуство воље за пожртвовањем. Ови команданти нити су се трудили да благовремено затраже заповести за акцију, нити су мислили на акцију по сопственој иницијативи. "
3. Заблуда због Вилсонових 14. тачака, на које су многи рачунали. Бугари су први бацили оружје и распустили војску.
4. Али највише је допринело поткопавању духа у војсци страшно користољубље. Људи у позадини и у земљи. богатили су се на рачун бораца на фронту. Дисциплина опаде, те је тако требало да се појави само један мали неуспех, па да се пропадне. Неуспех код Д. Поља дад је овака повода. Покушавало се додуше да се подигне дисциплина на фронту, али зло је долазило из земље. Док је на фронту онај који је задоцнио са осуства бивао кажњен, дотле су злочинци у позадини и земљи остали некажњени.
Према томе разлог свој несрећи Бугарске је пре свега
у