Ратник

СТВАРАЊЕ ИЗНЕНАЂЕЊА У ТОКУ СВЕТСКОГ РАТА'

(1914—1918).

Изненађење може бити стратегијско, ако се оно односи на опште вођење операција, то јест кад се офанзива отпочне у пределу, где непријатељ не може у потребном времену:

Ни да предузме потребне мере;

Нити да употреби своје резерве.

Тактшичко је пак изненађење, кад непријатеља изненадимо не само избором момента и места напада него и брзиком извршења. |

Чак и кад није постигнуто стратегијско изненађење, може се ипак постићи тактичко изненађење често и самим тим фактом, што изненадно отпочнемо напад у часу Х, који ће увек произвести извесно изненађење па и ако је наш непријатељ обавештен о нападу. у

Пример: Почетак Верденске битке и битке на Соми.

Изненађење се уопште може произвести;

1. Иницијативом опероције, јер тиме ми натурамо догађаје непријатељу и, у место да од њиховог натурања трпимо, тучемо непријатељев морал и паралишемо његово дејство;

2: Тајношћу операција, то јест тајношћу припрема, тајношћу, коју треба да спроводе све старешине и сви потчињени:

3. Најзад брзином вођења операција.

Изненађење се може припремити предузимањем извесних мера, а најважније су:

1. Све старешине у своме раду за операције треба да спроводе џи чувају шајност, као и да избегавају све оно што може привући пажњу непријатељске обавештајне службе.

Код Камбреа, као и код Риге, овај основни услов био је остварен, готово у потпуности, употребом следећих мера:

Вештим распростирањем лажних вести.

Извођењем артиљеријских напада, покрета трупа и других радова на осталим фронтовима где се неће нападати,

+ Од потпуковника Корда, наставника тактике и војне историје у артиљеријској школи у Фонтенеблу. Предавање држано швајцарским официрима у Цириху и Лозани марта 1921.