Ратник

ПРЕПАДИ У РОВОВСКОЈ ВОЈНИ

Од потпуковника Килмана.

[. Дефиниција. — Равне врсте препада.

Препад (Енглези га зову „реид“) састоји се у томе, да «се брзо и по могућству изненадно продре у одређени и унапред унарочито изабрани део непријатељских линија, било у циљу _дохватања какве важне тачке непријатељских линија и њеног поседања, било да се на тој тачки изврше рушења, било пак да се прибаве податци о непријатељу (заробљеници и плен).

Они такође имају и моралну корисш: вршење препада подржава код трупа офанзиван дух и жељу за борбом и подвизима, развија прекаљеност и борбену окретност појединог борца, осећање заједнице, солидарности и дисциплине при раду у групи. Вршење препада разбија монотонију рововског живота. Трупа која често и вешто врши препаде задобија знатну моралну превагу над својим противником и приморава га да живи у сталној приправности која га исцрпљује и сатире.

Препади се употребљују још иу циљу, да би се непријатељ приморао да држи довољно снаге на каквом моментално пасивном сектору, као и за извођење диверзија које одвраћају непријатељску пажњу са какве зоне на којој се непријатељу припрема напад јаким снагама.

Препади без претходне артиљеријске припреме.

Пошто се препади врше слабим снагама, то ће успети само у том случају, ако се брижљиво и у тајности припреме и ако се изводе са великом брзином и одлучно, како непријатељ не би могао да их открије и да организује отпор.

Средства за извођење препада јесу поглавито: тајност и изненађење.

Где год нема препречних средстава, препади се врше лукавством без икаквих других припрема.

Тамо, пак, где постоје препречна средства, али се могу прећи или порушити тренутним или трајним средствима, пре-