Ратник
Препади у рововској војни 53
На избор часа препада мора се обратити нарочита пажња.
Већ смо напоменули да се зора сматра као нормално време за извршење препада, а да је напротив ноћ ретко за то подесна. На сектору, на коме се врше чести препади, добро је да се часови препада мењају. Препад може успети и пред вече, ако се непријатељ изненади у времену кад врши смену трупа. Лети је корисно вршити препаде у подне, кад су најјаче врућине.
Никакво правило не може се утврдити ни за избор дана, нити за избор часа. Све зависи од довитљивости старешине који познаје своју трупу и свој сектор.
Одређени час (ч) препада представља час у који јуришна група има да искочи из полазног рова.
За време последњих тренутака артиљеријске припреме, отвара се бараж пољске артиљерије и почиње дејство кратких оруђа (мерзера и тешких кратких топова) тако, да дозвољавају јуришном одељењу да се постави што је могуће ближе до отворених бреша, без опасности да буду изложени подбаченим метцима сопствене артиљерије.
У тренутку када јуришна трупа у тачно одређени час (ч) полази из полазног рова, рововска артиљерија прекида ватру, или је преноси на бокове нападнутог сектора; пољска артиљерија образује око сектора који се има напасти ватрену изолацију. Остале батерије поступају као што је напред речено,
Јуришна група пролази кроз бреше и продиреу ватром „Иизолисану“ зону.
Неопходно је потребно да та зона одједанпут буде потшпуно сва освојена.
У том циљу, јуришна група дели се на под-групе предвођене енергичним официрима и подофицирима. Свака подгрупа има свој задатак, свој правац наступања, и у трку полети тим правцем.
У свакој под-групи, додељују се задатци појединцима са истом тачношћу: баражери (бомбаши са пушкама) излазе на спољну ивицу нападнутих организација и баражирају приступе. Под њиховом заштитом чистачи (бомбаши наоружани револверима, ножевима и карабинама) чисте ровове, а сапери прилазе заклонима и експлозивним метцима дижу их у ваздух.
Заштитна трупа, распоређена на унутрашњој ивици нападнутих организација и наоружана пушко-митраљезима и тромблонима, образује резерву која служи за потпомагање и, у сваком случају, за заштиту повлачења одељења;
Артиљерија прекида свој бараж тек пошто добије знак од старешине који руководи овом операцијом (обично командант батаљона) да се одељење вратило.