Ратник

128 РАТНИК

Особена је појава што је баш Фалкенхајн тиме почео,

да у септембру 1914. понова тражи решење у продужењу

офанзиве за обухват северног непријатељског крила свом енергијом, док је Лудендорф, пошто је у августу 1916. примио врховну команду, морао год. 1917. прибећи задржавајућем рату. — И почетком 1915. Фалкенхајн се још држао идеје напада на западу, али се морао одлучити на постепено одашиљање појачања на источни фронт, док није у мају предузео напад за пробој код Тарнова— Горлице. — Тад се појави раз-

лика у мишљењу Фалкенхајна и Лудендорфа, не толико у

систему, колико у гледишту, шта се може и има постићи. Напад у Галицији имао је циљ да олакша карпатском фронту, а није био замишљен као одлучујућа офанзива. Тек по задобивеним успесима проширен је циљ. Али „продужавању до у бесконачност“ Ф. био је противан и није се надао уништењу непријатеља. Исто тако одбио је предлог да се Руси обухвате наступањем левог немачког крила у правцу Ковно Вилна – Минск. То је била грешка, али су му и разлози били јаки. Јер на западу су енглески и француски напади претили пробојем танких немачких линија, те се отуд нису смеле одузимати снаге.

Ф. је постепено дошао до уверења, да се решење рата неће моћи да постигне победом свих немачких непријатеља, него тиме „што ће им се утувити, да они неће бити у стању платити цену нашег (немачког) пораза“. Према његовом уверењу требало је хладно прорачунавати немачка ратна срества,. која је требало штедети и одлучан бити у решењу, да <е напусти вођење једнога рата који је превазилазио моћ немачке издржљивости. Притиснут нуждом он је скратио циљ ратаи сузбијао његов идеални задатак, да се непријатељ савлада крајњим напрезањем снага. О правилности оваког схватања пресудиће историја; за сад су мишљења подељена. Његови противници тврде, да оно није имало успеха, а приврженици наглашују, да ни Лудендорф није имао успеха својом енергичном тежњом за решењем и победом.

Језгро његове стратегије било је у напуштању решења на истоку. Без тога не би имао слободно залеђе за акцију на западу. Према појављеним околностима морао је дакле да и од овога одустане, за што у осталом није имао ни довољно снага. — Са истог разлога није ни Конраду могао снажније притећи у помоћ у Италији, мада је војна у Француској обећавала успеха тек по савлађивању Италије. — Стога се Ф. одлучи (1916.) за снажан напад на Верден, али са ограни-

ченим циљем. Мада су Французи доведени били у врло кри-

тичан положај, нарочито у вече 24. августа, предузеће не успе.