Ратник

НОВОСТИ И БЕЛЕШКЕ 185

ности, које су још повећане померањем граница на штету Немачке, захтевају највећу обазривост према јужном суседу.“

ЛИТАВСКА

Оружана снага Литавске. — Тврди се да су литавски делови Русије за време рата дали 742.000 војника, од којих је погинуло или рањено 200.000. Од како је Литавска прогласила своју независност, знатно је напредовала и у погледу своје унутарње консолидације и завела је општу војну обвезу, од које се ослобођавају само хранитељи породица. Рекрутација је извршена прошле јесени за све 20-тогодишњаке на двогодишњи рок код пешадије, а на трогодишњи за све остале родове. По одслужењу тога рока наступа превод у прву резерву до 32. године, а затим у другу резерву до 45. године. Добровољно ступање дозвољено је за способне почев од 18. године. Број годишњег рекрутског контингента према прорачуну износи 12—15.000, а мобилизацијско стање, по одбитку процентуалног годишњег мањка за 25 годишњих класа, око 200.000, вероватно више. Овоме, у случају рата треба додати добровољачке јединице и милицијске трупе, чији се број сад још не може предвидети. Мирнодопско стање треба да износи око 30.000, али са буџетских разлога смањено је, среством осустава, на 15—20.000. Међутим сад се још, због несређених спољних прилика, држи онај већи број под оружјем.

Пешадија је наоружана Маузерком М. 98, а артиљерија има разноврсно наоружање: руске и француске пољске топове 75 мм. тешка енглеска и руска оруђа отета од бољшевика, немачка 15 см. али материјал је у добром стању. Људство и официри добро су спремни. Већина официра долазила је из руских школа па и. из руске Ратне академије.

Обука официра врши се брижљиво. По свршетку школе кандидат улази у војску или добровољно или уз своју год. класу на тромесечну практичну службу. Затим се преводи на двогодишњи курс војне школе, одакле по положеном испиту буде произведен за потпоручника и одмах распоређен. Пре наименовања за командира има да прође кроз шестомесечни допунски курс за команданте батаљона и пукова, способни и намењени официри имају да прођу кроз још један виши курс, на који се могу у осталом слати и садањи виши официри према потреби; то је уједно услов и за ђенералски чин. Постоји и ђенералштабни приправнички курс, кроз који су неки већ прошли; ови имају наизменично да служе по разним родовима оружја. Многи се одашиљу и на страну, на усаврша-