Ратник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

МЕМОАРИ НЕМАЧКОГ ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА

У марту 1919. г. немачки престолонаследник почео је писати своје мемоаре, а завршио их је у септембру 1921. год. Две и по године требале су му, па да их заврши. Да ли је то последица спорости рада или недоумице, да ли да се нешто призна или не призна, да ли да се ово или оно престави на овај или онај начин» Мени изгледа да ће бити ово друго.

Лудендорф и Хинденбург много су брже били готови са.

својим мемоарима. Истина, Лудендорф их још пише; само срж, оно што је најглавније, оно што је највише произилазило из његове личности, то је већ одавно речено. Појамно, бојазан од отворене речи знатно је мање везивала Лудендорфа и Хинденбурга него ли немачког престолонаследника, чије се васпитање знатним делом састојало у навикавању да оћути, да не каже оно што мисли.

Додајте томе још и разлику у интелигенцији, па ће нам бити јасна овако доцна појава мемоара немачког престолонаследника. Поред извесних интересантности од општег значаја, ови мемоари нарочито видно одају један значајан факат:

До самог рата немачки престолонаследник није сматран у Немачкој као нека личност, на чије би мишљење требало рачунати. Па и за време самог рата мало је се ко освртао на његове погледе. Он сам признаје, да се на његове пред"ставке често није ни оствртало.

Али како му други нису много ценили мишљење, исто се тако не запажа са његове стране нека већа свест о својој личној способности, па су због тога свакако и изостајала настојања да се његова мишљења узму у призрење. У многоме ово није ни чудновато; његово образовање не преставља неки континуитет, којим би се код њега створила способност довођења у узрочну везу разноврсних чињеница. Док је био мален, он је у кругу принчева. Кад је постао официр, он

де