Ратник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 141

да остане у Београду. После овога резултата, никад не бих наредио мобилизацију“.

Немачки престолонаследник предње наводи као „непобитни доказ“ жеље за миром, којом беху запојени немачки народ и цар.

Одмах после тога он додаје: „Али ми нисмо рачунали са нашом подчињеношћу политици бечког балплаца...“. Интересантно је ово признање. По њему излази, да је Беч био главни иницијатор рата, а да га је Немачка, због неспособности својих политичара, нехотице у томе подржавала.

Чудновато је, да немачки престолонаследник за своје мемоаре није нашао јачих и озбиљнијих разлога, којима би разбијао веровање и тврђење да је Немачка проузроковала рат.

Неуспех у битци на Марни 1914. године приписује неспособности Молткеа (као начелника ђенералштаба врховне команде) и пренагљеној уплашености ђенерала Билова'), који је под теретом одговорности и под притиском песимизма брзо сустао и наредио повлачење, изговарајући се добивеном усменом заповешћу, коју је, у стању нервозности, протумачио на свој начин.

За Молткеа вели да је нешто и вредео док догођаји не: би излазили из тесно обележеног му оквира, али да је губио главу чим би се десио неки догађај непредвиђен његовим програмом. Карактера плашљивог, несамосталног, без великог поверења у себе, убрзо је постао зависан од својих сарадника. Кад га је 1906. године Виљем хтео да узме за начелника главног ђенералштаба, он се поштено отимао од тога, али је цар остао при својој жељи. И у здравственом погледу он не беше добро; често је боловао. Кад је рат дошао, он беше на лечењу у Карлсбаду.

У времену саме битке штаб врховне команде беше сувише далеко позади, у Луксенбургу; везе са армијама беху отежане а неке беху и потпуно прекинуте. То и Молткеова недораслост догађајима онемогућили су потребан користан утицај на рад потчињених немачких армија. Због тога јеи дошло до шиљања потпуковника Хенча са пуномоћијем да се обавести о ситуацији и да према нађеном стању одлучи о завршном правцу вођења битке. 8. августа по подне, он беше у престолонаследниковом штабу (5. армије). Тада Хенч не беше давао песимистичан опис ситуације. По њему сва. ствар беше у томе што би се намачко наступање, услед своје дотадање нагле брзине, морало привремено мало успорити.

7) Командант П немачке армије.