Ратник

144 РАТНИК

особине, при слабом и тромом раду осталих државних органа ван војске, и навеле на странпутицу. Он је почео излазити из свога природног делокруга и на себе товарити послове толике обимности, да их потом није могао обављати. Због стеченог великог ауторитета, његово је мишљење цењено и. усвојено и онда када га је требало модификовати. Велике победе и нетучена војска држале су га стално на путу истрајности и непопустљивости. Због тога је и 1917. године пропао Чернинов предлог, којим се тражило излаза у попуштању. Ње ов велики ауторитет и другостепена способност немачких. политичара учинили су да тада преовлада војничко, а које је у то време било неполитичко, гледиште.

Истина ова кронпринчева критика долази после догађаја. Колико је она због тога лакша, можда је она исто толико дата и са извесним рачуном. Кронпринц још рачуна са. својим владалачким правима и није то једино место, где он са себе спира саучешће у кривици или себе представља слободоумним и дораслим за ново доба. Са тим ваља рачунати.

Да видимо још како је немачки престолонаследник по'сматрао догађаје 1918. године.

У јуну 1918. године престолонаследника беше посетио народни посланик Хајдебранд. Поводом те посете он вели:

„Ја бејах изненађен оптимизмом, са којим је, у то доба, цењени посланик посматрао будућност. Он би дубоко узнемирен кад дознаде за истину из мојих уста, нарочито у колико се тиче борби на западном фронту, које од већ дужег времена нису ништа друго до очајно отпорно напрезање изнурених немачких трупа, које су се ухватиле у коштац са несразмерно многобројнијим непријатељем. Када му наведох цифре као потврду мојих исказа, оцртавајући му тешко стање наших резерава, он је изгледао да једва добија појам о жалосној стварности“.

Критикујући владу што је тада народу, као дотлеаи тада самом цару, обележавала ситуацију са оптимизмом и без довољно искрености, он вели:

„Моје је убеђење, напротив, да службени органи нису држали народ у необавештености о нашим поразима, слом наше војске не би изазвао онако поразну катастрофу, чије је поприште сада Немачка“.

После велике офанзиве у области Ремса, у јуну 1918. године, за коју на брзу руку беху искупљене све расположиве. резерве, немачки је престолонаследник налазио, да фронт треба пренети у назад до на линију, која је полазила одАнверса па ишла ка Мези. Ти би нови положаји дали, вели, више преим,ћстава: „одвојило би се од непријатеља за неко-

ал.