Ратник

МАНЕВАР ВАТРОМ 19

кажу, да је положај зрна на његовоме борбеноме месту делом условљен путем којим зрно мора ићи да би до борбенога места дошло, и да, и ту још, човечији рад вреди само ако «се води рачуна о извесним стварностима које природа натура.

Пут којим зрно иде да би стигло до свога места у борби.

Да би заузело своје место у борби, зрно следује познатоме и наметнутом му итинереру, који образује извесна опредељена пушања, која полази од његовог положаја за пуњење па иде, до падне тачке.

Дакле, по тој путањи, и само по њој, зрно иде. У истини речено, све бриге артиљерчеве греде јединоме циљу: руковању пушањама.“)

Познавање, студија, усавршавање и искоришћавање путања проистичу из: знања, умења (заната) пи вештине гађања.

Гађање је једини гајзоп Ф бес артиљерије, која и нема другога начина дејства; све остало, ма какве важности оно било, није ништа друго до подређена справа или материјал за заштиту.

Када артиљерија не гађа, она је један од најтежих терета; тада је у луноме домену подчињености; једино гађање даје јој моћ. Отуда, свако премештење материјала, ма како оправдано било, јесте период њене немоћи. Тада је артиљерија најгломазнији и најтрошнији трен, јер са собом носи оно што може да учини да све оде у ваздух.

Право речено, позитивно оруђе којим команданти располажу не састоји се у њиховој артиљерији, него у њеној ватри. Отуда, потпомоћи или спречити еволуцију артиљер. гађања, треба да је непрестана брига свакога борца који ради са артиљеријом или противу ње.

Управљање путањама постаје доста сложено, јер у садање време сваки у свакој прилици, и не без разлога, изискује интервенцију зрна. Овим глувим и без иницијативе бруталцима, дају се задаће које, по каткад, изискују необичну окретност и тактичност.

На срећу, у садање време зрна имају доста значајних својстава.

Савремена путања има изглед дугачке мотке, неке врсте савитљивог, изтезљивог, ·еластичног и осетљивог бича. Она

1) Исто тако, и сви материјални делови артиљерије, од каре, кола или камиона који одилазе да се попуне муницијом па све до топовске цеви, последње инстанције коју је човек ставио у службу зрна — имају вредности и заслужују пажње само по њиховој блиској или даљој улози да омогуће зрну да приспе у падну тачку.

9 Еш