Ратник
2 РАТНИК
У истој години Брусилов изведе његову чувену офанзиву; њоме постиже сјајан резултат, али, мора се признати, по цену и сопствених великих губитака. Због тога, због знатних губитака у живој снази, материјалу и просторији, претрпљених у 1915. години, као и због специјалних унутарњих прилика, у Русији не беше повољна ситуација. У њену дужу истрајност у вођењу рата почело се већ сумњати. Због тога се на антантиној страни, крајем 1916. год. осећала потреба, да се решење рата избори пре но што би унутарње прилике и Немци могли избацити Русију из акције.
Са тог разлога, у децембру 1916. г., у Шантилију би одлучено:
1) Да се у 1917. год. предузме офанзива против непријатеља; 2) Да та офанзива почне јошу фебруару, па да због тога и све савезничке армије буду спремне за акцију почев од фебруара 1917. године.
3) Да све савезничке армије отпочну напад у што већој сагласности у погледу времена, те да непријатељ нема могућности да преноси снаге са једног фронта на други. У том циљу офанзиве се имају тако започети, да разлика у времену раније и доцније почетих офанзива не прелази преко три недеље; ;
4) Да се офанзиве изводе на довољно пространим фронтовима;
5) Да се и до времена почетка главних офанзива непријатељ не оставља на миру, него да се непрестано узнемирава. На западном фронту у офанзиви су имали учествовати Французи и Енглези, па је стога нападни фронт морао захватити један део што држе Французи и други део што држе Енглези.
Из маневарских обзира желело се, да се офанзива не састоји само из једног напада, него бар из два, јер су офанзиве са једним нападом из 1915. и из 1916. године у многоме биле лишене моћи за стварање стратегијског изненађења. Непрајатељ је према нападнутом фронту слободно приводио резерве, јер му није грозио и неки други напад, за који он не би знао да ли је главни или помоћни у односу на онај раније почети.
Од та два жељена напада један је имао бити главни, а други споредни. Жофр је узео, да му главни напад буде тамо где ће моћи заједно и једно уз друго деловати Фран-