Ратник

122 РАТНИК

оријентацију и савремене тежње, о чему се мора водити рачуна.

У теоријској организацији коњице једне модерне армије, високо немачко командовање остаје верно принципу, који од коњичке дивизије ствара „борбену јединицу која има у себи сва средства, која је омогућавају независно извршење свију задатака“. Значи да коњички корпус, кад исти постоји само као орган за командовање чија је улога да регулише однос снага али који не располаже сопственим средствима.

Желећи према томе да коњичкој дивизији осигура велику ватрену моћ командовање се оријентише за тешку дивизију која је обилно снабдевена различитим материјалом и ватреним машинама, али у исто време оно тражи, да јој осигура састав, који омогућава лакоћу њених покрета и који ће јој сачувати довољну покретљивост, коју командовање сматра као битну особину за коњицу.

Састав ове коњичке дивизије биће окарактерисан органским предавањем ватрених срестава тако, да ће с једне стране командант имати у својим рукама знатне и покретне резерве за ватру са којима може располагати према потребама, а с друге стране тај састав ће лако дозвољавати организовање ватре по дубини.

Сем тога, осигураће у борби потпору артиљерије разних калибара и пружиће одбранбена средства против напада из ваздуха, којима Немци придају огромну важност.

Авијација, коју има дивизија, увеличава моћ извиђања дивизије дозвољавајући јој да комбинује извиђање земаљско и извиђање ваздушно; и у исто време пружа јој средства осматрања из ваздуха у'корист артиљерије.

Најпосле дивизијски тренови омогућавају велике транспорте; специјално, њен аутомобилски трен, омогућиће јој вероватно транспортовање пешадијске потпоре (1 батаљон) сопственим средствима.

Иста брига, да се коњичким јединицама да стварна борбена моћ, огледа се у организацији дивизијске коњице, која је претворена у праве одреде од свију родова, снабдевене свима средствима, која је чине способним за борбу.

Улога коњице, тако како је дефинисана правилом о „командовању и борби свију родова“, обухвата, на основу искустава из рата на врло различитим бојиштима, све задатке који су били предвиђени за коњицу у 1914.

Коњица остаје орган извиђања, застора, маневра и борбе, нарочито способна за обухватне маневре и за акције на 60кове и позадину непријатеља.

У овом последњем случају изгледа да предузећа на великим даљинама против непријатељских комуникација вра-