Ратник

8 РАТНИК

1912. године уочи нашега рата са Турском и изгледа ми данас да после Седмогодишњег Рата не би требало да мењам своје мишљење, већ да захтевам: да данашња Наша Тактика буде иста онаква, каква је била Сраска Тактика.

Све што бих могао учинити то је, да што јасније прецизирам моје идеје у следећем:

1) Напад је једини вид борбе, којим се непријашељ п10беђује, те зашо нападни дух код наше војске треба развиташа до највећега степена ;

2) Вешшом комбинацијом. снаге, ватре и изненађења могу бити савладани и најјачи одбранбени фронтови;

3) Одбрана се мора завршшии наџадом, ако желимо победити непријатеља,

4) Ватрена надмоћ, морал и маневар главни су услови за успех у нападу и. одбрани,

5) Смелост, енергија, истрајност, решљивост, иницијатива п самосталност не само старешина, већ и свакога војника добивају победу над непријатељем; те зато треба тежити да се непријатељу отме иницијатива и да му се наметне наша воља, а његова дејства и воља потчине нама;

6) Одлика је данашње Тактике: веза и узајамно пошпомагање свију команданата и свих родова војске при свима тактичким радњама. Ова солидарност и јединство дејства потребно је не само у смислу материјалнога потпомагања, већ и у смислу духовнога јединства и јединства доктрине;

7) Изненадшти п преварити непријашеља о нашим намерама значи створити најповољније услове за победу;

8) За извршење напада или одбране шреба имати резерве и треба бити убеђен да смо у најгорој ситуацији кад утрошимо све резерве, и зато треба тежити да се што пре формира резерва која треба да је што покретнија; == 9) У току борбе непријатеља треба што више замарати, ломити и трошити; непрестано му претити пресудношћу свуда, почасним ударима ломити га на целоме фронту и нашераши га, да прерано утроши све своје резерве, а при шом шражишти његово најслабије место и ту га ударшши свом жестином и скрхаша,

10) Пошто на вођење борбе утиче безброј околности и случајности, то није ни потребно прописивати у Тактици поступке за све могуће случајеве по којима би требало борбу водити, нити нарочите типове борбе, према којима би се победа добила, већ жреба знаши теорију Такшике и умети шо знање применити према сшварној ситуацији.

Па зато старешина, кад прими заповест од вишега команданта, мора проучити ситуацију за сваки конкретни слу-