Ратник

168 РАТНИК грала су се три врло важна догађаја: наступање Немаца од карауле Јарца ка Бановом брду; напуштање Бановог брда и напуштање Чукарице.

И одмах писац објашњава ток тих догађаја, наравно онако како је вероватно морало бити, пошто о томе није имао података.

Констатујући прелом у ситуацији тј. прелаз тежишта борбе са пешадије на артиљерију, писац изводи закључак да је непријатељ заузео два важна положаја Баново брдо и Чукарицу „формално без борбе“, јер је артиљерија и то тешка стварно освојила те положаје.

Упоређујући нашу и непријатељску пешадију писац констатује превласт наше пешадије, и све док је према себи имала пешадију она се са лакоћом са њом мерила, али чим је почела да се бори са артиљеријом она је подлегла, јер „апсолутно није имала начина ни да се бори ни да се заклони, осим да трпи и чека док је не издаду нерви. И у томе је и лежала свазтрагика ове идеалне борбе, којој је мало примера у светској историји; не помогоше јој ни њена легендарна храброст, ни јачина положаја на коме се налазила“. На основу тога писац тврди „да је Баново брдо и Чукарицу освојила непријатељска тешка артиљерија“.

Даље описује догађаје после прве кризе. Једна за другом тачке дотле упорно и снажно брањене прелазе у руке непријатељске. И најзад око 16 часова криза је у највећем јеку. Сви напори официра узалудни су. Одмах после тога на целом бојишту престаде артиљеријска ватра. Непријатељ се задовољио заузећем Бановог и дела Топчидерског брда, где се утврдио, и Душанове улице у Београду где се барикадирао.

Наше трупе повукле су се ка В. Врачару и Дедињу поседајући делом и Мајур, Стражевицу и Петлово брдо.

Цела је Тимочка дивизија у првој линији не употребљена у смислу „давања тона целокупној тактичкој ситуацији“ већ у смислу „повиновања за догађајима“.

Београд је напуштен. Предат на милост и немилост победиоцу. Неисказани бол за овим губитком писац износи подужим ставом у коме се јасно осећају бол и туга, понос и сјај и нада на бољу будућност. Једним јецајем писац се опрашта са официрима руске и енглеске поморске мисије и француске обалске батерије „чији је одлазак у овом трагичном тренутку сувише рељефно давао израза суровој истини о нашој потпуној усамљености“.

Другу фазу, тј. заузимање ужег мостобрана писац је мање детаљно разрадио, мада је и овог пута обратио главну пажњу тактичким расматрањима. Проценивши ситуацију ство-