Ратник

по ТИ

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 175 горске војске, у којој је, узгред буди речено, и мајор г. Бори«сављевић са осталим одаслатим официрима у то време из наше војске, имао једну улогу.

Ево, према једном из књиге извађеном а званичном податку, какав је био задатак целокупне црногорске војске у Црној Гори и остатка србијанске војске на обалама мора у

у Арбанији, а на основу писма начелника штаба црногорске

Врховне команде пуковника (сада ђенерала) Петра Пешића: „Српска војска на Јадранском Мору нема да се бије већ да се одмара и реорганише под заштитом црногорске војске. Зашо црногорска војска заузима положаје на старој граници, који су врло јаки ш где ћемо Божјом Помоћу нашој драгој војсци створити могућност да се опорави п успособи за поновне операције“.

Како су према овоме пак дакле догађаји текли, то се у даљим редовама књиге говори. Дневник почиње с излагањем догађаја о Божићу 1915. г. Писац је био у бригади Кучко-братоношкој под командом бригадира Луке Гојнића, који се налазио у резерви. Интересантно је читати разговор вођен на телефону између краља Николе и бригадира, који је наведен у свој потпуности како је текао. И управо од момента кад је према краљевом наређењу наређен покрет на Ловћен, другог дана Божића у вече, догађаји се износе онако како их је писац могао пратити и у свој бележник уносити.

Штаб црногорске Дринске дивизије — опште резерве — стигао је на Цетиње 27. децембра, трећег дана Божића у вече, одакле се сутрадан кренуо Ловћену.

За познавање опште, целокупне ситуације, каква је била у то време на том делу фронта, причање пишчево, које се

протеже на неколико страна, може да буде интересантно.

Налазећи се у штабу он је могао све да види, да прати ток догађаја тако рећи на њиховом врелу, да прозре у све што се пред његовим очима збивало, да уђе у праве мотиве. И то нам он описним начином даје, причајући прилично опширно. Природно је да морамо изостављати набрајање у опширности.

На дан 28. децембра на Ловћену су били књаз Мирко и књаз Петар. Али ни један поклич, ни једна крилата реч, како писац вели, није се чула овог дана на Ловћену од стране "књаза Петра и књаза Мирка, нити ма од којег старешине који су до тада бранили Ловћен, у циљу спречавања надиграња непријатеља на Ловћен. И већ се наслућује по овоме даљи развој, већ читалац види каквим се перипетијама иде. Мисац пак заиста све верно бележи, не пропушта ништа, из-