Ратник

178 РАТНИК

3. јануара су опет борбе Кучко-братоношке бригаде на положају Михајловићи. Развија се борба — пушчана, митраљеска и артиљеријска ватра. У колико је дан освајао борба се све јаче развијала. Наступа повлачење са положаја Михајловића на положаје Царев Лаз, где се стигло изјутра 4-ог јануара.

У одељку под насловом „Капитулација Црне Горе“ даје нам се Хисторијат догађаја како су даље текли до капитулације 8. јануара 1916. г. Пуно појединости, пуно верно уочених, забележених достава карактеришу, у јасној светлости, стање које је настало у редовима црногорске војске. Читалац се тек онда упознаје с оним што је све пратило претходне догађаје, чији смо резиме покушали дати у досадањим редовима овог приказа.

Наредба целокупној црногорској војсци број 178, потписана од стране начелника штаба дивизијара сердара Јанка Вукотића 8. јануара 1916. г. у Подгорици, наређивала је да се јединице одмах распусте и иду својим кућама. Официрима, · подофицирима и војницима се изјављивала најтоплија захвалност за јуначко, славно, достојно и ако залуду досадашње војничко држање.

Књига је леп прилог за историју операција црногорске војске крајем 1915. и 1916. г. а у периоду који описује. Ова је књига, по нашем мишљењу, своју намеру постигла поглавито јасношћу изнетих догађаја. Писана од очевидца, од човека који је учествовао у догађајима што их описује, она има особине да је верна и истинита. Писана је искрено. Но недостаци су ове књиге у томе што је писана стилом какав не одговара редовима ове врсте. Ту се налази романтична меланхоличност помешана са патриотском жестином а често и са утисцима театралног позирања, које мути уверење у несумњиво искрено родољубље писца, тако да се не зна, да ли је писац хтео да даде песму у прози или озбиљну историјску студију. Ствар која нас јако интересује, а која је донела и плода престављена је овде у обради која самом предмету не одговара. Према томе, како се нама чини, писац се преварио у нади да ће његова обрада чинити на читаоца пријатан утисак. Та је обрада почетничка и невешта код оваквог крупног и озбиљног историјског догађаја; она би можда могла поднети кад би била говорена, живом речју, као декламаторско или реторско ређање а то стога што је надахнута патриотизмом. Али има ту и савремености која се скоро на свакој страни запажа, а она долази поглавито од многих цитата највише узиманих и вађених из Горског Вијенца (!) У њој је требала