Ратник
14 РАТНИК
армије, у операцијама око наткриљавања и дејства на непријатељске бокове и позадину и у заштити крила своје армије против непријатељског наткриљавања.
Сем тога, стратегијски фронт једне армије или групе армија, у маневарској војни, готово никада није свудау доброј и солидној вези, већ често има прекида и празнина, нарочито за време кретања на велике даљине. Биће, дакле, чест случај да се иу средини стратегијског фронта створе празнине и отворени бокови на саставцима појединих стратегијских јединица. У наступању, коњица ће имати широко поље рада у одређивању ових празнина и у дејству кроз њих против бокова и позадине појединих делова непријатељских снага. У одступању и у одбрани, коњица је најпогоднији род војске да као мобилна резерва попуни празнине на фронту и да заштити крила и бокове створене расцепом на фронту.
Пред фронтом армија, пре бојева и битке, данас ни у колико не може бити мања улога коњице него што је раније била. Задржавањем појединих непријатељских колона или активним дејством коњица омета непријатељу операције и припрема повољне услове за операције наших армија, осигуравајући им потребан простор и време за маневровање и повољне теренске одсеке. У овоме правцу рада данашња коњица, која располаже великом ватреном моћи, може знатно више да да, него што се раније“ могло од ње очекивати.
Тако исто у експлоатацији победе улога коњице може бити само проширена, а никако умањена.
Савршенство данашњег ватреног оружја, са употребом великог броја прецизних аутоматских оруђа, и ако ставља теже услове за рад коњице, ипак несме бити разлог, да се њена улога умањи.
Коњица, као род војске који има изврсне природне особине, не може остати без дејства у најважнијој радњи војске. Велика брзина којом коњица располаже чињеница је која најпре може произвести изненађење непријатеља. Изненађење производи силан морални утисак. Велика покретљивост даје коњици способност за брзо маневровање на великој просторији по фронту и дубини. Све су то чињенице прворедног борбеног значаја, које се не смеју занемарити.
Да би коњица могла извршити намењене јој задатке и поред тешкоћа које јој ставља савршенство ватреног оружја, она мора променити у неколико начин свога дејства, прилагођавајући га што боље новим условима борбе. У овоме циљу коњица мора да усвоји ватрену борбу као главни вид свога дејства, остављајући чисто коњичко дејство, хладним