Ратник

ВАЖНОСТ САВРЕМЕНЕ КОЊИЦЕ 19

Сада се обично ратна коњичка дивизија састоји из 2—3 бригаде, од по 2 коњичка пука и 1—2 дивизиона коњичке „артиљерије, са осталим потребним деловима.

Са обзиром на задатке стратегијске коњице и на данашње услове борбе, изгледа да би ову формацију требало. мењати у смислу повећавања бораца са ватреним оружјем у руци и појачавања ватрене моћи у опште.

За формирање коњичке дивизије, до сада је главни услов био, да то буде мобилна јединица, што лакша и спретнија за командовање и маневровање. Али, изгледа да сада услов лакоће и спретности мора у знатној мери да уступи места услову солидности за борбу, у тежњи да се од коњичких јединица добије солидно борбено оруђе, које ће бити у стању да и у жилавијим борбама истраје дуже време.

Да би једна коњичка дивизија, и поред свих тешкоћа, које јој у борби ставља савршенство данашњег ватреног оружја и техничких средстава, ипак могла, на једном знатно великом фронту (20.и више к.-метара) са успехом да врши све намењене јој задатке, потребно је повећати број бораца. Потребно је да коњички вео буде гушћи. Готово сви задатци захтевају данас од коњичких јединица, да се често заплићу у борбу пешке, ватреним оружјем. Нарочито задатци којима је циљ добитак у времену или простору захтевају дужу истрајаност у борбама, зашта су потребне јаче снаге и већа ватрена моћ.

Из ових разлога, изгледа да би била веома погодна формација коњичке дивизије од 3 бригаде по 83 пука, једног пука коњичке аршиљерије од 3 дивизиона, лаког мостовог шрена, муницијске колоне, лаке Профијант колоне (по Пошреби) и осталих делова који су и до сада били у саставу.

Оваквој формацији дивизије могло би се замерити да је гломазна. ;

Оваква замерка несумњиво да је оправдана, са погледом на употребу дивизије у чисто коњичким сударима, где је првенствено потребна гипкост и суптилност. Али, како је врло вероватно да ће судари на коњу у будућности бити пре изузетак него ли чешћа појава, међутим овакав састав готово ни у колико не спутава покретљивост дивизије у смислу брзине пребацивања са једног дела бојишта или војишта на друго, што је главно за употребу коњичке дивизије, као здружене јединице, за маневарске задатке у корист своје армије, то мислимо, да замерка о гломазности у погледу тактичком нема места.

Овако јака коњичка дивизија биће у стању да изврши важније и теже задатке.