Ратник

Е | 8 |

152 РАТНИК

оси садржину ове историје рата од познатог војсковође и писца. 3. јун: Осми јуни. — Излаз Србије на море (р-г Р. Сар-

делић), — Мој посилни, успомене (ђенерал у пензији Мих. Живковић).

10. јун: Москва и Лондон Ми ренов ита — С пуков· ником из Хајнрихзгрина (Срет. Л. П).

ува Ф агнанена е сето. Година 38. Свеска за гули—авруспе 1921.-тод. „уиДанте 'Алигијери (са бакрорезом).Златна медаља за војничку храброст. — Веза између артиљерије и пешадије за време дејства дивизијске артиљерије, од Спартака Тарге, артиљеријског пуковника“.

Излаже особине ватреног дејства дивизијске артиљерије у одбрани и у нападу и указује на велику важност непрекинуте и сигурне везе измеђугартиљерије и пешадије. Веза има двојаких: материјалних и моралних. Материјална се веза најбоље и најлакше постиже ако се артиљеријски командант налази на истом месту где је пешадијски командант, чему треба увек тежити. Но, ово ће се моћи остварати обично само код. команде дивизијске артиљерије. Код нижих јединица биће то: све теже, због чега треба употребљавати за одржавање везе што више средстава. Ова су електрична (телеграф са и без жице, телефон са и без жице), оптичка (оптичке справе, фењери, рефлектори, барјаци и т. д.), акустични (мегафони, трубе, сирене), разна (штафете, ордонанси. пси, голубови-писмоноше, авиони и т. д.). Ратно искуство је доказало, да се тражена: веза обезбеђује најбоље, ако се употребе сва средства која су на расположењу. За то су потребне не само воља и енергија надлежних команданата већ и вера у њихову корист. Морална: веза постиже се најбоље, ако се прекине са уобичајеним одвајањем артиљерије од пешадије у мирно доба, то јест ако сеартиљеријске јединице у гарнизону сместе у касарне заједно са пешадијским јединицама.

„Организација и развитак инжињерије. за време рата 1915—

"1918 год, од Куриа Барбасетија“ артиљеријског потпуковника на:

служби, у ђенералштабу“.

Италијанска војска. имала је у мају 1915. год. ове видове: ивжињерије: сапере, минере, телеграфисте, понтонире 5 лагунаре), жељезничаре и специјалисте.

Сапери су били формирани у око 40 чета, које су биле: додељене пешадијским дивизијама. (Пешадијски пукови имали су свега 14 сапера на чету). При крају рата: имала је свака пешадијска дивизија један саперски батаљон од 3 чете; свега: