Ратник

34 РАТНИК

од својих противника. Код Француза у овом времену видимо доста неумешности и немарљивости у употреби пионирског алата. Али немачка надмоћност у митраљезима и оруђима јачих калибара, баш у првим борбама, даде Французима очигледног доказа о последицама кад се у савременој борби занемари ашов.

Отуда, већ после првих јачих судара на западном фронту, видимо, да се и савезници грозничаво утврђују тако рећи и дању и ноћу, и за време борбе и ван ове. Сада је пионирски алат марљиво искоришћаван од стране стрелаца, сваки, чим се ма где заустави, одмах копа рупу за себе и жури се да што пре сиђе у потребну дубину, како би се што боље заклонио. Они, који беху погубили свој алат или беху ушли у борбу без овога, копали су бајонетима па и ноктима.

И што је од интереса, сваки борац стрељачког строја копа за себе рупу, сваки подофицир такође; копају почесне резерве, копају дубље — задње резерве; копа позадина; и једном речју, све се дало у укопавање и кртичење. И када се наиђе на какав напуштени положај, виде се усамљене рупе појединих стрелаца стрељачког строја, позади овога исте такве рупе почесних резерава, а даље у позадини рупе дубљих других резерава, — и то се тако ређа у неколико сукцесивних линија.

Ето такви изгледаху утврђени положаји у почетку Светског рата. Као што видимо, самоокопавање је било на дневном реду: нема организације ни плана рада, али се у овоме осећа велика потреба.

Дакле, прво утврђивање положаја у току бораба 1914. године састојало се у подизању појединих рупа бораца, и то се радило у првом времену и рада и борбе, било у току дана, било у току ноћи. Али чим се добило времена за рад, сваки је борац саобраћајницом или обичним ровом спајао своју рупу са суседном, и тако на положају где се дуже борило јављаху се стрељачки заклони за неколико стрелаца, за досетине, водове, па и читаве чете; и то како у стрељачком строју, исто тако на местима где беху почесне и остале резерве. По себи је јасно, да је сваки борац журио да своју рупу што пре подуби, како би се у борби што боље осигурао. Тек кад је себе довољно укопао, борац је радио саобраћај до свога суседа, те је овај ров у највише прилика био плићи од стрелчеве рупе. На овај начин од самоокопавања се прешло на утврђивање у неколико дугачких линија.

Што се тиче профила ових радова, ту се правилност није могла ни очекивати. Сваки је копао како је знао, увек са једном истом тежњом: што пре, што дубље. Односно плана трасе