Ратник

_ НЕМАЧКО И ФРАНЦ УТВРЂИВАЊЕ 47

метара налази ров прихвата, а даље у позадини до 700 метара ров резерава. Укупно, ових четири до пет линија са позадњим распоредом артиљерије образују први положај. Позади овога око 6 километара подиже се други по истим начелима.

Линије ровова на једном положају повезане су саобраћајницама и обезбеђене препрекама. Ако из позадине до рова резерве није могуће скривено прилазити, онда се и овде подижу саобраћајнице.

Као што се види, главна тежња у овим организацијама јесте ешелонирање по дубини. Иста се ова тежња осећа и при поседању оваквог положаја. Ово друго бива на тај начин што једна јединица, н. пр. ! пешадијски батаљон, заузима поседањем неколико сукцесивних одбранбених ровова по дубини добијајући на овај начин мањи фронт а у корист јаче дубине.

Са оваквим обостраним утврђивањем завршена је рововска војна већ у другој половини осамнаесте године. Од овог се времена операције на западном фронту изводе покретном — маневарском —- војном, јер стабилизација фронта, поремећена марта 1918 године код Сен-Кантена и Камбреа, није се могла нигде од Марне до Рајне учврстити и поред огромних напора Хинденбургових. |

Резимирајући укратко цело развијање практичне фортификације у току прошлог Светског рата видели смо на првом месту тежњу да се фронт што пре и што боље стабилизира. У овоме су фортификатор и стратег паралелно радили. Одмах после остварене стабилизације па и даље у току целога рата главна је тежња, што боље ешелонирање по дубини бојишта. Стварајући велику организовану дубину, тежило се да се непријатељ при упорнијем и дубљем надирању ка пробоју што јаче кочи навлачећи га на нове и јаче препреке.

Но како је артиљерија ипак главно борбено срдство и најопаснији ривзл фортификације, то је фортификатор морао главну пажњу обратити да положај тако организује, како ће дејство модерне артиљерије бити што слабије у рушењу ор-

· ганизација. За ово су два средства: или дати тако јаке димензије фортификацијским објектима, да их и најјачи калибри не могу рушити, или дати и слабије димензије, али их вешто скрити да их артиљерија тешко може пронаћи и изводити систематично и прецизно рушење.

Очигледна је ствар, да је немогуће давати такве димензије да калибри 280, 305, 400 и 420 мм. буду немоћни. Да је ово тачно треба имати у виду, да поједини ови калибри