Ратник
50 РАТНИК
порушена од аустриских граната, а и оне зграде око ње. Једва смо могли проћи кроз двориште. Но главна тешкоћа беше у томе, што је кафана била удаљена од ивице обале неких 20 м,, а како је вода у Сави била јако опала, то се дереглије из кафане нису виделе. Ићи до обале било је опасно, јер до Аде није било више од 200 метара, а баш смо мало пре од страже посматрали како су аустријски војници јурили кокоши по Ади. Да чекам ноћ било је дуго, јер је било тек 11 сати. Зато упутих каплара да отпузи до обале, а ја стадох иза једног Ћошка са пушком у руци спреман да одговорим ватром, ако је они отворе отуда. Из пушке сам гађао добро, те каплар оде са много поуздања. Отуда се нити јави, нити појави ико, те каплар несметано и по други пут оде на обалу, јер први пут је пребројао брзо, па није био сигуран, да ли је било 13 или 14 дереглија. Кад се по други пут вратио, јавио ми је да их има 14 и да све плове. Значи, биле су исправне. То су ми тосле потврдили и они са страже.
У селу М. Дубока нађемо 7 дереглијг. Биле су све потопљене, али њих је било лако извући и воду исцрпсти, јер је на самој обали била кућа једне жене са густим вотњаком све до воде. Ту смо чак и кафу попили пред кућом, а свега на неколико метара од Саве без бојазни, да ће нас противник видети. б
Из овога села одведе нас кмет неким пречим путем у Дебрц; ту појашемо коње и у 10 сати у вече стигнемо у логор. пошљем одмах извештај, а већ сутра око 8 сати добијем наређење, да одмах упутим једно оделење са потребном спремом, да дереглије у М. Дубокој дотерају у исправност, да после (са њима, могу превозити трупе. Упутих одмах потпоручника Филиповића са 50 људи и потребном спремом.
У 4 по подне добих хитно наређење, да одмах кренем са свима командирима на Саву и да око М. Дубоке изберем најподесније место за подизање моста па чак и мостову линију да обележим. Кретох одмах са свима официрима осим капетана Милојевића, који, због своје дебљине, не би могао ићи пешке, а после и због тога што је требало да бар неко од официра остане у логору. Из [ одељења ишао је резер. потпоручник Ратковић, из Џ потпоручник Ђорђевић, из Ш потпоручник Стева Стојановић и из Тимочког трена потпоручник Адам Димитријевић.
У Дебрчкој кафани, где стигосмо око 10 сати, остависмо коње и сеизе, а ми пођосмо пешке путем којим ме јуче проведе кмет. Стигосмо код карауле у М. Дубокој баш кад је једна десетина из одељења потпоручника Филиповића излазила из села и хтела да се распореди на обали, да у случају ватре