Ратник

ПОДИЗАЊЕ МОСТА НА САВИ 53

Видех колико бих погрешио, да нисам дошао, јер ме он дуго испитиваше о том новом месту и непрестано захтеваше, да га упоређујем са оним код М. Дубоке. Најзад, после моје најживље одбране новога места, рече:

Добро. Кад кажеш да је то место најбоље, пристајем да се тамо мост подигне. Иди у Уб и сутра крени у 6 сати изјутра. У путу ћеш добити наређење за даљи рад. Јави депешом из Уба, где ћеш сутра заноћити.

Кретох натраг иу Уб стигох у 2 по поноћи. Наредих дежурном, да устајање буде у 4 сата и да се кола одмах натоваре, а у 6 да се чело колоне крене, не чекајући нарочито наређење. Мислио сам да ћу спавати до 6, те да не би чекајући моје наређење задоцнили са поласком.

Око ми је била већ трећа ноћ, да проведем скоро без спавања. Но у 4 сата био сам пробуђен лармом и лупом те устадох и ја.

Материјал је био натоварен за 1 сат, а још ', сата утрошисмо мећући на дрвене понтоне сено, које преласмо водом, да би се одржавала влага, те да се понтони неби опет расушили. Пешли смо у 6 тачно. У Бањанима смо имали велики одмор од 3 сата, а на конак код цркве у Вукодрашком потоку, стигосмо у 7 у вече. Гу ми коначари предадоше наређење из Врховне Команде, да имам овде остати до даљег наређења Обрадовао сам се томе необично, јер сам мислио да ћу бар ову ноћ целу проспавати.

У 10 сати ноћу пробуди ме стражар и доведе ми ордонанса из Врховне Команде, који ми предаде наређење: „Да одмах кренем трен и да га зауставим и прикријем у близини места прелаза.“ _

Био сам толико сањив, да за дуго нисам разумевао ни ордонанса, ни наређење, и мало је фалило па да поново заспим. Не знам шта ме је расанило, али непријатвост од овога буђења остаће ми вечито у памети.

Наредих да се трен спреми за покрет и да чело одмах полази, а ја на коњу пођох напред, да потражим погодно место. То место имало је да испуни неколико услова, па да буде добро. Поред она два, које је тражила Врховна Команда, био је и трећи, који она није јавила, али који се подразумевао сам по себи. То је: да нико, па ни сами војници нису смели да погоде ни приближно, где ће место за мост бити. Ово је било најтеже постићи и ја дуго обилазих целу околину, док се најзад не реших да трен сместим у једну ливаду на самој раскрсници друмова: Уб Шабац и Обреновац—Шабац.

У 12 сати већ је стигло чело колоне а упаркирање се свршило у 3 изјутра. Кола су покривена до врха руда