Ратник

ПОДИЗАЊЕ МОСТА НА САВИ 55

У 6 сати у вече дође г. пуковник Ранковић и упита ме, јесам ли добио наређење, да ће ноћгс бити прелаз. Кад му саопштих да о томе ништа не знам, он ми нареди, да одмгх појашим коња и да нађем команд. Шумадијске дивиз. |. позива, коме да се јавим, те да ми он изда пстребно наређење, као и да ми одреди пук за заштиту при раду.

Позвах капетана Милојевића и наредих, ако ја не дођем до 10 сати, да он крене трен путем ка месту рада, но да чело заустави на месту, где се од друма одваја сеоски пут за Ново Село. Потпоручник Ратковић показаће му то место.

Ја на коњу одјурих ка Црвеној механи, где ми пуковник рече да ћу наћи команданта Шумадијске дивизије. Но не само да га ту не нађох, него не нађох никога ни ту ниу околини, ко би ми умео рећи, где се налази. Јурих на све стране, питах свакога на кога наиђох, али ми нико ништа не умеде рећи. Кад већ изгубих сваку наду да ћу га наћи, наиђох на један округао шатор у једној шумици. Упитах, која је то јединица, и кад дознадох да је телеграфско одељење Шумадијске дивизије, улетех у шатор, надајући се, да ће телеграфисти сигуно знати где им је командант дивизије. Прошао сам много боље, јер у том шатору нађем баш самог команданта дивизије.

Споразумесмо се брзо и он ми рече, да ћу писмено наређење добити доцније а да је за заштиту рада одредио 10 пеш. пук. Упути ме да лично идем код команданта пука, који се налазио негде поред пута од Црвене механе идући ка Обреновцу,

Команданта 10 пука нађох ако не са муком а оно тек после дугог времена. Јер прво наиђох на 12 пук, па ту измолих једног поднаредника, који ме дуго вођаше преко неких ливада и кроз шуме, док најзад не нађох прво пук па онда штаб пука у једној шумици поред пута.

Командант пука одреди |. батаљон, да буде та заштита, а кад одох код команданта батаљона, он ми одреди 1. чету. Не поможе никакво објашњење, те ја кретох са командиром чете ка моме трену, док је чету повео најстарији водник.

У 107, био сам код места, где је трен логоровао. Он је био већ у покрету и чело је било прилично измакло. Постојах неко време са стране и посматрах како се понашају коморџије а како стражари. Све је било у највећем реду.

Ту ме нађе ордонанс дивиз. штаба и предаде наређење за ноћашњи рад. Ово наређење прочитах у Дебрчкој механи, и баш кад бејах при крају приђе моме столу пуковник Ранковић,

Он је био овде одсео и хтео је да одспава до 12 сати, али су га наша кола пробудила, те се мануо спавања. Одмах