Ратник

ВОВОСТИ И БЕЛЕШКЕ 125

Права пешадијска артиљерија треба да је способна пратити пешадију свуда, ради непосредног потпомагања њеног, треба дакле да је превозна; да је потпуно стављена под старешинство команданта пука; да чини саставни део пешад. пука исто онако као и борна кола са митраљезима. Тад ће бити могућно имати на расположењу сваког часа, у нападу и у одбрани, топове дејствујући здружено са пешацима. Пуковар са својим топовским колима, митраљеским колима и својим лаким минометима, моћи ће решавати све кризе борбе, чак и кад остала артиљерија не би могла интервенисати било што је далеко, било што се налази у покрету.

И као закључак ове мале студије о артиљерији, писац завршује, да ће у будућности, као што је био случајиу прошлости, првенствена улога артиљерије бити да отвори пут пешаку, и да овај мора радити у споразуму са артиљерцем, т.ј. писац се заузима за што већу сарадњу оба рода оружја. ·

(По Егапсе МП.).

Ново пешадијско правило. — Министарство војно издале је књижицу под натписом: „Водна и четна обука пешадије“, која одређује улогу ових јединица у борби и прописује услове по којима ова обука има да се изводи.

(Кеу. Ф' .).

Промене у немачкој пешачкој муницији за време светског рата. — 1905 године Немци су употребили зрно чије“је језгро од олова а обмотано челично-паконском кошуљицом са шиљатим врхом тако звано шиљато зрно 5 (Зритрезсћов5 сл. 1), или зрно са извученим врхом. Ово зрно има положену путању и велику почетну брзину, те је тиме повећана енергија зрна на устима цеви.

За метак са овим зрном употребљаване су месингане чауре метка Мод. 98. Али како је била потреба да се ова муниција усвоји за специјалне услове гађања са митраљезима, то је месингана чаура замењена са тако званом „универзалном“ чауром или чауром Е (Етпћензћшве). На тај је начин добивена чаура, која је била погодна за пушке, карабине и митраљезе и чије балистичке особине, бар на даљинама које су онда сматране као нормалне за ратно гађање, нису ништа биле лошије од муниције других војсака.

Употреба великих ефектива војске још од почетка рата, брзо повећање митраљеза и т. д. изазваше велику потрошњу муниције, а изоловање Немачке чинило је сваким даном све теже снабдевање у најпотребнијем материјалу. Још почетком 1915. године требало је заменити месинг са гвожђем за из-