Ратник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Мил. К. Рашић: Народно јединство. Београд, штампарија „Вук Караџић“, — Краља Петра улица број 9. 1922.

Писцу се, то је очигледно, износећи своје мишљење о главном проблему, о народном јединсшву, наметало још толико других у вези с горњим, да је и о њима сматрао за потребно изнети нам своје погледе. И по нашем мишљењу у томе баш књига има своју вредност. У њој има лепих, корисних мисли с којима је вредно упознати и читаоце овог часописа. Ићи ћемо, поглавито, следоваћемо пишчевим мислима желећи да књигу прикажемо што верније.

У главном отвореност и искреност карактерншу ову књигу. Кад се говори о тако важном питању, као што је наше народно јединство, друкчпје и не сме бити. Треба све рећи без увијености и проблему гледати отворено, слободно у очи.

Тамо где нема осећаја за заједницу, не може бити ни духовног јединства. То је главно што се мора имати на уму. Пуно и пуно проблема чекају на своје решење од чега ће и зависити напредак земље. Ево у главном шта писац сматра да је најважније и најпотребније у државном уређењу: уређење врховне управе, чиновничко питање, новчанично питање, Економске прилике у земљи морају се у првом реду поправити јер заиста одговара истини, кад резимирамо пишчеве мисли, да поправка стања лежи једино у враћању онеспособљених самосталном раду, оспособљавањем новим пословима. И колико је важно извршено политичко уједињење, не мање, ако не и више, важно је духовно јединство. Њему је посвећена засебна глава у књизи. У чему се оно састоји» У томе да се зближимо и упознамо. У том погледу лепу улогу врши војска, што се с похвалом свуда истиче. Но и то је недовољно. Треба наћи још пута и начина да се право народно јединство и уједињење што пре изврши. Не остаје друго средство до, како писац умесно и оправдано каже, широка толеранција сједињена са борбом на просветном и културном